Čoka – Razgovor sa predsednicom opštine Stanom Đember
Humana pre svega, ravnomerna kad su žitelji naseljenih mesta u pitanju, radna, energična, i u šezdesetim orna da nauči nešto novo i radi 18 sati dnevno kad treba, a najčešće treba. Razumevanje i osmeh ne silaze sa lica, takva je Stana Đember predsednica opštine Čoka.
Stana Đember je jedina žena koja vrši funkciju predsednika opštine u severnom delu i Banata i Bačke i to i u drugom mandatu. Nalazi se na čelu malene opštine sa nešto manje od 9.000 stanovnika koji su raspoređeni u osam naseljenih mesta sa sedam mesnih zajednica i ravnomerna kakva je po prirodi pokušava da u svim ruralnim sredinama učini život lakšim, deci da se osećaju sigurno i da lepo odrastaju, ljudi da se druže i budu zadovoljni , a infrastruktura da se poboljša, kao i sama poljoprivreda jer je to privredna grana od koje zavisi cela opština, a kako kaže – Koliko smo daleko jedni od drugih sami odlučujemo.
Stana Đember svoj radni vek provodi u Opštinskoj upravi, preko trideset godina je bila matičarka, a sada sedam godina predsednica koja živi u selu Padej pa su joj jasni i bliski problemi sa kojima se susreće ruralna sredina, jer i sam centar opštine mesto Čoka se prvenstveno bavi poljoprivredom.
Marljiva i radna uspeva da svakog dana poseti po neko naseljeno mesto, razgovara sa sugrađanima i uočava probleme kojih imaju male sredine. Uspela je da umreži udruženja žena koja postoje u mestima i koja boje svoje srdine i čine da ovi hladni dani protiču zanimljivo i korisno na zadovoljstvo kako njih samih, tako i mlađeg naraštaja u mestu jer su spremne da podrže sve što se interesantno dešava. Njihove čajanke treba videti i doživeti.
Predsednica je ponosna na decu opštine Čoka, smatra ih talentovanim u svakom smislu. Raspoloženi su i za sportske i kulturne aktivnosti i smatra ih veoma kreativnim, a samim tim i njihove vaspitače koji rade sa njima i uče ih umetnosti, književnosti, sportu, glumi, muzici… Širom otovorenih, svojih krupnih očiju, koje sve pomno posmatraju i beleže, ističe da se ne bi postidela da učenici nastupaju bilo gde i da prezentuju svoje znanje i pred Beograđanima i profesionalcima, hvaleći kreativne likovne eko radionice, dramske sekcije kao i literarne radove učenika od 14 i 15 godina koji su se uključili u obeležavanje prevencije protiv nasilja u porodici i svojim porukama i crtežima doprineli da ono bude vidljivo jer će se štampati flajeri sa njihovim porukama i crežima.
Za svakog ima pohvalu ko doprinosti razvoju sredine jer se svakodnevno susreće sa problemima te pokušava i uspeva da ih i razreši i prevaziđe.
U ovom trenutku u opštini Čoka je ponovo napravljen put iz Padeja prema mostu na Tisi prema Adi jer je velika frekvencija saobraćaja, a spremljena je sva prateća dokumentacija za izgradnju mosta preko rečice Zlatice preko kojeg prelaze kamioni teškaši i vrlo je nebezbedan, ako i put koji je bio kritična tačka i mesto mnogih saobraćajnih udesa, ali sada popravljen sa novom signalizacijom služiće na polzu svima i smanjiti mogućnost saobraćajnih nesreća.
Za vreme svog mandata Stana Đember je uspela kako sama kaže sa vrlo mladim timom sa kojima radi da obnove ili naprave dečija igrališta u svim naseljenim mestima, ostalo je samo naseljeno mesto Jazovo da se i tamo izgradi dečije igralište. U selima i samom mestu funkcionišu četiri fudbalska kluba, renovirani su stadioni i pomoćne prostorije, jedino treba da se preuredi svlačinonica FK “ Padej” koji bio prvi u područnoj ligi ove jeseni, a uslovi u njihovim prostorijama su neuslovni i predsednica se potrudila da se pronađu sredstva da se svlačionice dovedu u funkcionalno stanje.
Po mesnim zajednicama su urađeni putevi, vodovod je u mestu Sanad potpuo obnovljen i u većini naseljenih mesta je skoro svugde izvršena kompletna zamena starih cevi, osim u Padeju koji ima izuzetno loše spojeve cevi i često meštani nemaju vodu jer dolazi do kvara, međutim, predsednica obećava da će se veći deo vodovodnih cevi ove godine regulisati i da će se kvarovi svesti na minimum. Pohvalila se jer ne preskače ono što je dobro da u Padeju postoji eko česma sa zdravom vodom. U većini naseljenih mesta voda ima preko dozvoljenih granica u sebi arsena, kao uostalom, u skoro svim sredinama Vojvodine, te je mesečna potorošnja 50 hiljada litara vode, što znači da iz okolnih mesta, pa i šire okoline ljudi dolaze da uzimaju zdravu vodu. O fabrici vode se razmišlja, ali uvek je u pitanju tzv.kritična masa, koliko korisnoka će je koristiti i da li se isplati ulaganje Evropske unije, kao i kanalizacije u mestu Ostojićevo . Predsednica kaže da su sve predradnje za izgradnju kanalizacije urađene i spremljene, ali suviše je malo korisnika da bi investitor uložio u ovaj projekat , opet zbog malog broja korisnika.
Uspeli su da renovijaju skoro ceo Dom zdravlja, suočeni sa problemom nedostatka lekara opšte prakse kao i u svim manjim sredinama u Vojvodini. Predsednica Đember kaže da u svim naseljenim mestima imaju ambulante i u većim naseljenim mestima ambulante rade svakodnevno, a u manjim rade bar jednom nedeljno. -Tu pripomažu gerantodomaćice gde imamo i dve medicinske sestre te stariji mogu da budu snabdeveni lekovima. Imamo dva kombija te ako postoji problem da nekog pacijenta dovezemo da dobije adekvatnu medicinsku pomoć to i uradimo. Počeli smo sa bazarima zdravlja koji su besplatni i pozivamo naše građane da ih koriste jer na taj način mala sredina koja “pati” za adekvatnim lekarskim kadrovima, može da dođe do specijalista.
Opštinski budžet za ovu godinu je 450 miliona, skroman i prva ulaganja planiraju da iskoriste za rasčišćavanje urušenih zidova bivše klanice mesa, nekada nadaleko čuvene, koji se nalaze u centru mesta, te će se taj prostor raskrčiti, proširiti park i zasaditi trava, napraviti dečije igralište i ono će sužiti i deci i najstarijim sugrađanima za odmor. – 450 miliona je dovoljno samo da zadovolji osnovne potrebe ustanova čiji smo mi osivači, i osnovne potrebe za život. Sve ono što će se više uradi proističe iz dobrih projekata, koji će moći da participiraju na višim nivoima vlasti i njima možemo da ostvarimo ono što želimo. Rešavaćemo parcijaalno trotoare tamo gde je potrebno jer u opštini ima zaista loših trotoaara – kaže predsednica Stana Đember.
Umeđuvremenu, firma iz Francuske je podnela zahtev opštini Čoka za izgradnju Solarne elektrane na kraju mesta Vrbica, a Skupštin opštine Čoka je donela odluku o izradi plana detaljne regulacije solarne elektrane i koja će biti potpuno ekološka.
Predsednica vodi računa kako o deci , tako i o osobama sa smetnjama u razvoju, kako dece, tako i starijih, a i o najstarijim sugrađanima. Ističe dobru saradnju sa Crvenim krstom iz mesta koji vodi računa o starimai o ovoj deci. Samo su reči hvale i za ovdašnji Centar za socijalni rad koji vodi brigu o onima koji nemaju adekvatne uslove za život. Stana Đember naglašava da imaju odeljenje za osobe sa smetnjama u razvoju , rade na dokumentaciji, treba da radi kao klub i biće jednostavnije pružanje usluga. Ranije je bio smešten pri Pedškolskoj ustanovi i imali su zajednčku kuhinju i u vreme virusa, kao i korone nije bilo preporučljivo ni za jednu ni za drugu populaciju da budu zajedno. – Klub će biti smešten pored zgrade Policijske stanice u prostorijama Help centra i prostorije će biti najsavremenije osposobljene za osobe sa smetnjama u razvoju. Članstvo u Klubu neće biti ograničeno godinama, kao do sada. Odeljenje za osobe sa smetnjama u razvoju je do sada bilo pri Centru za socijalni rad, odvojili smo Klub, dobili licencu, usluge će se odvijati preko Crvenog krsta. Biće mnogo bolji uslovi i boravak će trajati od 9,00 do 13,00 časova od ponedeljka do petka sa obezbeđenim prevozom. Ovim putem pozivamo da se jave oni kojima je ova vrsta usluge potrebna jer će opština to finansirati. Osobe sa smetnjama u razvoju su deo ovog društva i treba tako da se i osećaju. Postoji Udruženje “Osmeh” koji radi sa osobama sa invaliditetom, to je van opštinske nadležnosti i oni rade uz saglasnost roditelja, zaista pohvaljujem i njihov rad. Osobe sa smetnjama u razvoju pozivamo na razne radionice, na kulturna događanja. Emocija je mnogo i sa naše i nihove strane. Mislim da je to jedan vid olakšanja njihovog života, jer njima sigurno nije lako kao i njihovim roditeljima koji postaju sve stariji . Uputićemo predloge nadleđnom Ministarstvu kao i Pokrajinskom sekretarijatu sa kojima imamo dobru saradnju da se nešto poradi na nivou porodice jer ti roditelji postaju sve stariji i teba ima pomoći.
Predsednica se često pita – Pa, čija je Čoka? Ona je naša opština, to su naše mesne zajednice, i uspeli smo da osluškujući probleme na koje su nam građani ukazivali i predsednici naših mesnih zajednca, tako i volontere koje ovog puta pohvaljujem da ih rešavano. Svako mesto ima poneku svoju specifičnost i potrudili smo se da u svakoj zajednici uradimo one goruće probleme, te je sada lakše da se bavimo parcijalnim problemima.
U opštini Čoka rade se i IPA projekti , najčešće sa Rumunijom, mada su radili i sa partnerima iz Mađarske . – U poslednjem pozivu nismo uspeli da pristupimo sa projektom “Pametna kuća” koja se nalazi u Ostojićevu koju smo kupili i planiramo da je adaptiramo. Imamo gotov projekat i nadamo se da ćemo uspeti da participiramo u sledećem pozivu i da dobijemo sredstva i da zaživi “Pametna kuća” koja će okupljati ne samo bolesnu decu. Planira se da se otvori zoološki vrt za lečenje ne samo osoba sa smetnjama u razvoju nego i anksiozne dece, dece sa psihičkim smetnjama u razvoju, i naravno, odvijaju kulturna dešavanja u njoj gde bi svi mogli da se druže, da taj deo populacija stanovništva vidi da je dobrodošao i da pružimo mogućnost da svoj talenat iskažu jer su izuzetno talentovani. U Pametnoj kući će postojati i mali računarski centar neophodan sa savremeni život i moćiće da se koristi.
Urediće se i centar Ostojićeva jer ima mnogo objekata, pogotovo pokretnh kućica za trgovinu koja danas ne žive, istekli su ugovori onih koji su ih zakupili te planiraju da urade projekat uređenja centra mesta . – Mislim da dr Tihomir Ostojić po kome nosi ime i mesto i Osnovna škola zaslužuje da se o njemu više zna te planirano da septembra organizujemo večeri Tihomira Ostojića i da zažive i samim tim promovišemo ona imena koja su zaslužna za našu opštinu. Moram da pomenem kad uradimo nešto u Padeju , Ostojćevu, Jazovu… sve je to naše i sve to treba da bude deo nas. Bavićemo se i urušenim kućama. Popisali smo ih. Gde je opština u vlasništvu neće biti problema, već gde je privatna imovima i gledaćemo da pozovemo vlasnike i da korisno iskoristimo ono što treba srušiti. Naročiti je to prisutno u Vrbici, gde je cela ulica urušena. Tu vidim da bi mogle da se rade ili maline, ili lavanda, ili nešti što će biti korisno za celu zajednicu. No , otom – potom – kaže predsednica.
U Čoki postotji niz godina kulturna manifestacija “Dobošari” koja pored takmičenja i smotre dobošara okuplja niz drugih ljudi koji izlažu svoje proizvode , naročuto žene iz cele opštine koje izlažu svoje rukotvorine, kolače, učestvuju u takmičenjima u pravljenju najbolje doboš torte i kuvanju gulaša. Na manifestaciji se skupi nekoliko hiljada ljudi iz opštine i šire okoline i prošle godine je bilo izuzetno dobro,a za ovu se pripremaju još bolje i zanimljivije. Tu je i likovna kolonija koja se dešava malo pre dobošara početkom septembra. U opštini Čoka ima još svašta, i svega i ne može sve da stane na malo prostora
Nećemo je ni hvaliti , ni kuditi. Čitaoci će sami proceniti koliko je i kako uradila , nećemo ni spominjati kako se kotira među svojim stanovništvom , ali tamo gde se pojavi vidi se da prilaze i muškarci i žene, mlađi i stariji i vidi se da nisu samo prisutne pritužbe, nego i smejanje, lepa druženja.
-Želim samo da kažem kada vodite jednu zajednicu to ne radi samo jedna osoba, iza mene stoji tim, i to jedan tim mladih ljudi što mi je jako drago jer je na njima budućnost, i mi se trudimo da uradimo u svakom segmetu života opštine ono što je bitno. Naravno da nam je i kritika dobor dođe, ali ovim putem moram da kažem da prihvatamo dobronamerne kritike , a one zlonamerne vraćamo onima koji su ih uputili. I zato “ ne nisu sve rane okom vidljive, zato oprezno sa ljudima jer ko zna kakve sve boli u njima žive”.
A mi joj ovom putem želimo da nastavi da se bori za svoju opštinu, da je voli i nastavi kao do sada da se stara za svoje sugrađane.
Redakcija