Kanjiža- Tribina “Podržavajući prostor”

U organizaciji Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju održana je tribina ”Podržavajući prostor” u prostorijama Regionalnog centra 15. novembra za prosvetne radnike od predškolskih , osnovnbo školskih ustanova, srednje škole i Muzičke škole  iz Kanjiže, Horgoša i Trešnjevca.

Tribinu su realizovali primarijus dr Zoltan Šagi, neuropsihijatar i psihoterapeut koji je govorio o bolestima zavisnoisti, njenim uzrocima i šta možemo da uradimo. Agota Pap, psiholog- adiktolog je govorila o ličnosti i komunikaciji- usklađeno jedno s drugim. Treći realizator tribine je bila Anita Tot Vašarhelji, stručni saradnik-psiholog koja je govorila o emocionalnoj sigurnosti , dok je Zoltan Sepeši, psiholog givorio o značaju društvenih uloga u konsolidaciji ponašanja zavisnog karaktera  psihološke šeme i trouglovima. Igor Baganji, nastavnik informatike je prisutnima  govorio o opasnosti digitalnog sveta na formiranje ponašanja osobe i mogućnosti osnaživanja podržavajućeg prostora kako u obrazovanju , tako i van njega.

Po rečima v.d. direktorice Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Aniko Jeras ova tribina se ostvaruje uz podršku Pokrajinskog sekretarijata  za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice.  –  Na tribini je prisutno 33 prosvetna radnika iz cele kanjiške opštine. Tema je izuzetno aktuelna jer sam naslov asocira na porodicu, prijatelje, sigurnosti, osobine poštovanja jedni prema drugima, da budemo oslonac drugima, pomognemo ako je to potrebno. Po rečima Aniko Jeras najvažnije na današnjem skupu je da svim akterima vaspitno-obrazovnog života damo do znanja da se stavi što veći akcenat na prevenciju,  na padržavajući prostor, da se upoznaju sa različitim vrstama nasilja, sa zlopotrebom psihoaktivnih supstanci i da se stavi akcenat na jasnu  komunikaciju. To je trostruki odnos između dece i nastavnika, nastavnika i roditeja, dece i roditelja. Ako se pojave problemi da se obrate stručnjaku: psihologu, pedagogu, ako treba i psihijatru  za pomoć.

-Smatram da pedagozi treba da sarađuju sa porodicama, a u slučajevima gde ima problema saradnja dobija još veći značaj, da roditelji znaju šta se dešava sa detetom u školi, a zapravo i pedagozi treba da znaju kako se dete ponaša kod kuće kad su roditelji prisutni i kakvo je njegovo ponašanje u porodici. Često se postavi pitanje da li pedagozi treba i mogu li da pomognu? Smatram da pedagozi koji su se opredelili za tu struku  su u obavezi da pomognu deci, da ih saslušaju, komuniciraju sa njima i može se desiti da mi kao pedagozi u savkoj situaciji ne možemo da pomognemo, ali treba da prepoznamo tu situaciju i tu granicu kada je preraslo nas kao pedagoge i da znamo kom stručnjaku da se obratimo ili mi kao pedagozi ili da damo savet roditeljima da se obrate odgovarajućim stručnjacima za pomoć  detetu.

Primarijus dr Zoltan Šagi , neuropsihijatar i psihoterapeut se bavi lečenjem psihičkih poremećaja i bolesti i poremećaja zavisnosti u svakodnevnom životu poznatom kao bolesti zavisnosti.- Ovi poremećaji se najčešće javljaju u adolescentnom periodu u vreme razvoja ličnosti. U tom periodu su najčešći poremećaji zavisnosti: duvan, pa alkohol, pa onda razne droge, najčešće marihuana, disko droge ( spid, ekstazi ), pa kokain i heroin. I kockanje je bolest zavisnosti ako poremeti svakodnevnu funkcionalnost života.  Da bi roditelji primetili bolest zavisnosti moraju imati dobar kontakt sa svojim detetom i tu se javlja poverenje i dete koje oseća da nešto nije u redu sa sobom može da se obrati roditelju. Poremećaj načina ponašanja je ono što je prvo uočljivo. Ono što prvo strada u bolestima zavisnosti je učenje, nedostatak pažnje, vođenje računa o spostvenom ponašanju, obraćanje drugima, druženje sa vršnjacima, sve ono što se poremeti u odnosu na dosadašnje i to nastavnici mogu da primete. Ako roditelji utvrde da je dete zavisno od nekih od nabrojanih stvari prvo treba da pokušaju da uspostave kontakt sa svojim detetom, ako to ne uspe, a najčešće je tako da se obrate stručnjacima ( psiholozi, pedagozi , psihijatri) koji se bave tim problemima, poznaju specifičnost tog perioda razvoja ličnosti. Najvažnije u svemu tome je da se ne ponašamo kao da se ništa ne događa (guramo glavu u pesak), a odluka o uzimanju nekog sredstva je na ličnom nivou, a na osnovu čega će doneti takvu odluku je ono što je bitno. Treba mladi da se što više upoznaju, da sazna sa porocima. Treba objasniti deci, ljudima, treba podeliti infornacije koje postoje o tim sredstvima – naglasio je dr Šagi.

DKP

DKP