Horgoš (Kanjiža) – Horgoš , Mesna zajednica Kanjiže i njene kulturne manifestacije

Mesto Horgoš kao naseobina nalazila se na vetrometini seoba različitih vlasti  i naroda jer je tuda saobraćala trgovina i pošta. U Horgošu su se menjaili konji  na putu od Beča do Istambula. Za vreme Turkaka po otkrićima Balkanološkog insituta koju sz tu živeli sve je bilo potišeno. Tek 1960. godine pronađeni su temelji stare crkve iz 1223. godine koju su Tatari porušili.

Robert Šorš, predsednik Saveta MZ Horgoš

-Tek 1771. godine, 11. marta carica Marija Terezija je dala teritoriju Karas Miklošu i on je imao zadatak da naseli ovo mesto i ima povelja o tome – kaže predsednik saveta mesne zajednice Robert Šorš. – Karasovi potomci i danas žive u Horgošu.Karas je  doveo žitelje iz 85 mesta sa teritirije Austrije, Slovačke, Mađarske, Nemačke , Transilvanije oji su se bavili različitim poslovima, od zanatlija do poljoptivrednika.

Na početku je bio  1.500 stanovnika prića nam predsednik Saveta MZ Šorš i kaže da je tadašnja teritorija Horgoša kao administrativnog mesta se prostirala  od Otomeša u današnjoj Mađarskoj, Moroholoma, Roske,do Bačkih Vinograda I Malih Pijaca.

Karas Miklošje 1795. izgradio crkvu posvećenu Snežnoj Gospi  kojs se proslavlja 5. avgusta.Izgradio je dva dvorca ,a najszariji objekat je magacin u Malom Horgošu iz 1780. godine. 

Magtar

-Horgoš  je bio ribarsko mesto s mnogo močvara , jezera ,   urađena je meliorizacija i sve vode su usmerene prema reci Tisi – priča Rober Šorš. – Karasovi su organizovali život u mestu, podigli crkvu, školu, sve što je potrebno za jedno mesto gde ljudi grade kuće da iznikne veliko selo . Oni su učestovali u svim fazama razvoja sela  kao i u  društvenom  životu do 1948. godine.

Krajem XIX veka je iz Beča poslan Ivan Rek inženjer vodogradnje da napravi branu na Tisi i ojača njenu obalu koja je izgrađena 1880.  godine o koja je izdržala i veliku poplavu 1970 . godine.

Rek je od nasledina Karasovih imanja kupovao zemlju I bavio se stočarstvom i ratarstvim i  svojim su proizvodima snabdevali Segednin sa Hranom. Tada je postal poznata horgoška papria, grožđe , vino i sve ostalo za ishranu , Horgoš je poznat i danas po ovom prozvodima kao I manifestacijama koje ističu ove proizvode. – Segedin se odužio svojim snabdevačima hrane te im je u Karasi ulici (glavnoj ulici Segedina) podigao najlepšu zgradu –Rekova Palata. Oni su ostali psle promene imperije u Jugoslaviji.

Početkom XX  veka Horgoš je imao 9.000 stanovnika , bio turističko mesto jer je Komoraška šuma ima la jezeero  i letnjikovce za bogataše, čak sa kasinima. Postojala jr želejznička stanica , a 1906. su imali elektičnu energiju.

 -Horgoš je bio spojen sa Segedinom i posle 1920. je izgubio tržište i napustili su ga  mnogi  stručnjaci i otišli  za Mađarsku , a Karasovi I Rekovi su ostali u Jugoslaviji – priča Šorš.

Kada je postao mesna zajednica 1960. Horhoš je imao 7.000 stanovnika, a danas 5.000 srpske, mađarske i romske nacionalnosti.

-Horgoš je na samoj granici i predsnosti su što ljudi svakodnevno mogu da idu a posao u Evropsku uniu, u Mađarsku I vraćaju se nazad jer novac ostavljaju u mestu , a lošeg  ima mnogo jer preko Horgoša godišnje pređe 10 miliona ljudi. U takvom gusto saobraćaju je ograničeno kretanje meštana , ostaje mnogo smeća i što šta – žali se predsednik Saveta MZ.

U Horgošu još uvek radi “Vitamin”, fabrika za preradu paprika, hladnjača “Higlo” , “ Potiski vodovodi”Livnica  “Šamu”, ima većih poljoprivrednih gazdinstava.

U Mesti ima Osmovna škola “Karas Karolina” koja je  izgrađena 1900. godine  i koja je  nedavo upotpunosti adaptirana. Škola ima 350 učenika od I do VIII razreda na mađarskom I srpskom jeziku . – Pored škole u selu postoji i zabavište, ambulanta Centar za socijalni rad , kao I narodna biblioteka i Dom kulture. Pravi mali gradić – kaže predsednik Svaeta Robert Šorš.

Dom kulture

Pa kad je gradić ima mnogo kulturnih manifestacija. Najpoznatije su “Berbanski dani“ koja se odvijaju poslednje nedelje meseca septembra I koji okupljaju više hiljada ljudi iz okolnih mesta i inostranstva, Dan sela je 11. marta . Organizuje se i Prvomajski uranak uz paljenje logorske vatre uz kulturni program I takmičenja u kuvanju hrane. . nedavno je bio Disnatorski vikend gde se okupi više vlasnika svinja koji naprave svinjokolj, te se prave i kolači od sala. – Posećenost je velika jer svi vole sveži disnatorski doručak , tek za ručak kobasice, hurke, sveže meso i drugo –  priča Šorš.

Početak disnatoda (svinjokolja)

Horgoš ima Kulturno umetničkodruštvo “ Bartok Bela” koje ima preko 200 članova u 15 sekcija. Imamo i Fudbarski klub “Horgoš 1911” te godine je prvi put doneta lopta iz Segedina. FK igra u Međuopštinskoj ligi sa 100 članova u obnovljenim slačionicama I klupskom prostoru. U selu  funkcioniše i Sronoteniserski klub “Horgoš”,a ženka ekipa je igra u I saveznoj ligi – priča Robert Šorš.

Interesantno je da u okviru Ministarstva za selo je u Horgošu kupljno mngo kuća  za mlade porodice koje su vrlopovoljne , očuvane i dobar je život na selu.

Obeležavanje Adventa

-U Horgošu se odvijaju četiri IPA međunarodna projekta, za razvoj stonotenisa, dva za  smanjnja  inkluzije dece  i obrazovanje roditelja I najvrednijiza Dobrovoljno  vatrogasno društvo gde će biti centar za obuku u vanrednim situacijama uz dobitak dve velike mašine : vozilo za gašenje požara i žičana pokretna kotarka koja može da spašava ugrožene sa visine- kaže Robert Šorš.

Horgoš na turističkoj mapi Kanjiže je značajan po manifestacijama , zamku Karasi, ostacima stare crkve, ribolovačkom jezeru( mrtvaji ) i ima razvijen lovni turizam.

Spomenik Svetom Stefanu

Kao predsedni Saveza MZ Horgoša Robert Šorš smatra –  Trebalo bi da popravimo trotoare, ulične puteve , a jedno od najvažnijih je izgradnja biciklističke  staze od granice  do centra sela i prema Subotici i nadam se  da ćemo uspeti da završimo kanalizaciju jer je 70 odsto urađeno.      

tekst: redakcija

fotografije : redakcija i arhiva Mesne zajednice 

Tekst pripada sufinansiranom projektu  “Mesne zajednice  Kanjiže i njihove manifestacije”.

Projekat “Mesne zajednice Kanjiže  i  njihove manifestacije “ je sufinansiran iz budžeta opštine Kanjiža.  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.