Нови Кнежевац – Историјска трибина поводом Видовдана

У понедељак, 27. јуна у Обилићеву је одржана Духовна свечаности поводом Видовдана, једног од најзначајнијих празника за Србе. Само страдање кнеза Лазара  је  обележило националну историју и традицију, а прослављање овог празника који говори и о Христу и Његовом страдању и уједно величање вечног живота и доприноси очувању културне и верске баштине нашег народа.

У сали Светосавског дома у Обилићеву архијерејски намесник новокнежевачки протојереј  Радоје Перин је говорио о значају Видовдана за српски народ и подсећању на своје корене, јер је он Велики петак за Србе. Подсетио је  да је српски народ и сувише често морао да носи све што има са собом и крене  у неизбежне сеобе. Никада није понео материјално него је понео оно што је најважније: своју духовност и културолошке тековине најавивши тиме историјску трибину „Косовски завет и пречански Срби“ коју је организовало Културно-историјско друштво Срба северног Баната „Ђорђе Сервијски“ са Српском православноа црквеном општином Обилићева. Предавање је требало да одржидр Дејан Микавица, редовни професор на катедри за историју Филозофског факултета у Новом Саду, али због болести је спречен, те  су његови суденти , садашњи професори историје Радован Њежић и Бојан Драшковић достојно заменили свог ментора. Њежић  је говорио о културним  тековинама пречанских Срба везаних за Косовски бој, а Драшковић о Косовском завету и историским приликама у Војводини 19. века, истакавши да је професор Микавица наједан од највећих познавалаца историје Срба 19. века  на просторима Војводине.

У културно – умтничком програму је учествовала новинарка Манда Вуковић прочитавши своју песму „Ходочашће“,која говори оу утиску који је стекла на Газиместану и посетивши  косовске светиње 2016. године и говорила шта је о Косовоском завету рекао велики српски интелектуалац неправедно запостављен Владимир Велмар Јанковић, а заједно са гимназијалцем Миљаном Божанин говорила одломке писама султана Мурата и кнеза Лазара.

Женски хор „Лира“ из Новог Кнежевца је отпевао народне песме везане за јужне крајеве наше државе и комбинацију песама везаних за Косовски бој и Видовдану.

Радован Њежић је подсетио или поучио присутне о 28. јуну као празнику светог Вида или Световида и страдању кнеза Лазара подсетивши да Обилићево има више од 100 година традицију обележавања Водовдана још од времена  свештеника Сувајџића у најтежим данима пре Велики рат. Упознао је присутне о ликовним представама кнеза Лазар на простору Војводине од литографије Захарија Орфелина, Јована Миливука,Ђура Јакшић, Корђе Крстић из Старе Кањиже, Чеха Владислава Титенбаха и фреске сликара Николе Алексића који је у остојићевачкој цркви нацртао фреску Косовски мит међу банатским Србима и у ђалинској цркви се чува фреска кнеза Лазара. Иначе, Никола Алексић је нацртао фреске у новокнежевачкој цркви посвећеној Светом архангелу Михаилу. И многи други банатски сликари су приказали косовски темат, где се највише истиче Урош Предић сликом „Косовке девојке“.  

Међу Војвођанима се истиче Јоца Вујић из Сенте који је неговао у својој кући култ Видовдана и Косова . 1912. је послао 20.000 златника сррпским борцима за потребе борбе у Првом балканском рату. Своје слике је завештао Матици Српској и Народној библиотеци Србије.

Бојан Драшковић је подсетио присутне да је мит родитељ нације,а Срби су га имали:спој духовне суштине и историјске истине. Косовски завет растао након битке. За време1594. године када су Срби носили заставу Светог Саве приликом устанка у Банату. Дошавши до Сент Андреје у сеобама под патријархом  Арсенијем Чарнојевићем почели су да негују Косовски мит и Косовски завет, што је довело до културне и духовне револуције. Она је најизражајнија код Срба у Војводини који развијају грађански сталеж захваљујући Карловачкој гимазији.

Појавом Светозара Милетића средином 19. века Срби добијају истинску политичку фигуру . Кнежевина  Србија добија своју аутономију јер су стали на страну хабзбуршке монархије.  Као одговор на то 1860. је Октобарским патентом укинуто Српско војводство. Од 1860.  до 1871. године у  Војводини се  развија политика, оснива се слободарска странка , ствара се Уједињена омладина српска и излази часопис „Застава“. Светозар Милетић каже да је књижевност душа народа и да преласком Матице Српске из Будима у Нови Сад почиње да се става Српска Атина, а часопис Матице Српске има преко 200 чланова. Милетић је припремио стварање учитељског кадра , стварање позоришта, а главне представе су представе из националне историје „Косовски бој“ и сл. Почиње да се развија национална опера, а 1962. године Даворин Јенко је компоновао оперу „Маркова сабља“ , а текст за химну „Боже правде“ је написао Јован Ђорђевић. . Светозар Милетић и  Михајло Десанчић су спојили културу и политику.

Велика годишњица Косовског боја 28. јуна 1889. године није обележена јер је 500 година Косовског боја забрањено. У Новом Саду су одржане демонстације под вођством Јована Јовановића Змаја. 550 година боја 1939.  је обележено посебном поштанском маркицом на којој је био приказан Милош Обилић,а за 600 година су мошти кнеза Лазара враћене у Раваницу путујући годину дана од Саборне цркве из Београда, преко Босне  и Хрватске и стигле у његову задужбину.

ДКП