Novi Kneževac – UZALUD ŽIVOT AKO SE NE SLUŠA DUŠA(Promocija knjige priča Jovane Kešanski)

Marija Ignjatov i Vesna Ristić nesvakidašnje dobro promovisale knjigu priča. Priče  Jovane Kešanski su priče iz ženskog ugla. Važniji doživljaj od događaja. Pisanje oslobađa. Svi smo mi umreženi.  

U organizaciji Kulturne zone u Novom Kneževcu je održana promocija knjige priča „ 109 pletenica“ Jovane Kešanski,  spisateljice, novinarke i blogerke.

– Ovo su priče iz ženskog ugla – kako naglašava autorka, pričajući da su nastale iz duše i smatra da se uludo živi ako se duša ne sluša. Nju pisanje oslobađa i iz pespektive četrdesetdvogodišnjakinje se razračunava sa životom uz sve uspone i padove  na „današnji“ način. Svoje probleme i stavove deli javno preko društvenih mreža  i tako doživljava život. Kaže za sebe da nije pauk, ali je umrežena i misli da smo svi umreženi.

Marija Ignjatov je bila medijator večeri i vrlo spontano je vodila mnogobrojne uglavnom  posetiteljke kroz  život i stvaralaštvo Jovane Kešanski  jer su obe iz Čelareva i nekako su povezaane od najranijeg detinjstva, mada Marija je već dugi niz godina Novokneževčanka.

Vesna Ristić je izuzetno suptilno čitala ili kraće priče ili odlomke iz knjige Kešanske tako da su prisutni uživali u doživljaju kako intime spisateljice koja je opisana u knjizi, tako i Vesninoj i njenom doživljaju  pripovedaka. Vrlo spontano Jovana Kešanski je govorila o anksioznosti, nepipremljenosti za pravi život i prevazilažanju događaja usmeravajući svoj život na doživljaj. Od kad joj je važniji doživljaj mnogo je zadovoljnija.

Izuzetno razgovorljiva, neposredne i iskrena rekla je da  njeno ime kad bi se drugašije zvala bilo nemirna, a ustvari vrlo mirna jer je po prirodi romantična, ali i radoznala.

Knjiga je pisana dve godine i pošto njoj je život vrlo zapetljan smatra da njegovim raspetljavanjem pronalazi smiraj i zadovoljstvo jer sve u životu što joj se događalo je upleteno i 109 priča na izvestan način raspetljavaju i objašnjavaju ga  od „Karo zepica“, „Meteora“, „Otvorene kapije“,  do „Pletenice“.

Smatra sebe noćnim tipom i tada se najbolje oseća i stvara. Bez slobode ne bi mogla jer joj je potrebna kao vazduh. Voli ljubav kroz dodir i reč i zahvalna je svojoj porodici, mužu i kćerki koji joj pored ljubavi daju i slobodu  te zajedno ne teže materijanim stvarima .

– Sad sam momentalno u kraizi identiteta . List sam na vetru , osećam da sam bez korene i često ne znam gde pripadam. Možda stalno nešto čekam i otud ta potreba da stalo pišem ono što osećam i razmišljam  i na taj način se oskobađam tegoba – kaže na kraju  razgovora Jovana Kešanski.

Promocija knjige je bila interaktivna jer su se mnogi prisutni u sali uključili u razgovor i razmenjivali međusobno iskustva ispitujući spisateljicu.

DKP