Нови Кнежевац – ПРЕОБРАЖЕЊЕ

Српска православна црква и верници  19. августа обележавају празник Преображења Господњег, који се у православљу убраја у 12 великих Христових празника.

Празник је посвећен  сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор када он најављује своје потоње страдање и славу. Према Јеванђељима Исус је треће године своје земаљске проповеди , на Тавор повео  своје ученике Петра, Јакова и Јована и пред њима се појавио преображен  “са лицем сјајним  као сунце и хаљинама светлим као снег“.

Преображење Господње је у православљу познато  и као летње Богојављање, јер су се и тада, како пише у Јеванђељу, отварала небеса и зачуо се глас од Бога Оца „Ово је син мој љубезни, њега поштујте“. Исус Христос  који се преобразио на гори Тавор у присуству Мојсија и пророка Илије најавио је небеску снагу  нове вере и своју улогу Цара над царевима који надилази старозаветне законе и пророке. Преображење Господње се у православним црквама слави од седмог века, док у западним од 1457. године и то у славу победе хришћанске војске над Турцима код Београда.

Преображење увек пада у време Госпојинског поста, те су и посне трпезе. У храмовима у Банату се на овај празник износи и благосиља род грожђа , које се према старом обичају, први пут једе на овај празник и дели народу у знак захвалности Богу на плодовима и храни.

У народу се сматра да је Преображење дан када се последњи пут купа у рекама. По народном веровању  везује се и смена годишњих доба, прелазак из лета у зиму за овај празник. Целокупна природа  се преображава, па се каже – преображава се и гора и вода и престају велике врућине. На овај дан се ништа не ради.У народу се такође, верује да дако на овај дан буде лео време наредна година неће бити родна. 

У околини православна цриква у Хоргошу слави славу Преображења Господњег, и црква у Дески (Мађарска) је данас свечарица и велики је Сабор.

приредила ДКП