Čoka –Za Ivanu život je igra
U Čoki, u Domu kulture je otvorena druga samostalna izložba umetničkih fotografija Ivane Popov. Ona život doživljavao kao igru, i ne želi nikad da odraste. U svojim imaginacijama spaja nespojivo.
Veliki Mika Antić je jednom rekao „ Strahovito ne volim da vidim da je neko odrastao. Smetaju mi odrasli ljudi. Dosadni su! Trče, zauzeti su, puni brige, nerviraju me“ i kad sve to skupi na jednom mestu Ivana Popov ne želi da odraste i kroz svoje „treće oko“ – jer fotoaparat je produžetak vida nastavlja da se igra šetajući svojom ravnicom, svojim selom, okolinom, urbanim prostorom i hvata trenutke nečije stvarnosti i svoje poimanje okoline.
U organizaciji Unije žena SNS-a iz opštine Čoka 17. novembra je otvorena izložba slika „Mlačni put“ Ivane Popov, po obrazovanju i zanimanju učiteljice iz Sanade i majka troje dece, a po vokaciji primenjene umetnice koja se poslednjih pet godina ne odvaja od fotoaparata i kroz njega pronalazi unutrašnju lepotu i susreće se sa kontrastima koji su u realnom životu nespojivi, te njene fotografije prelaze u hiperrealizam. Logičan nastavak posle prve izložbe „Eden“(raj) je da ova bude „Mlećni put“, a naslov se nameće i zbog njenih ljubimica – krava koje preovladavaju u raznim pozama na fotografijama da se tako nazove. Ove fotografije su ustvari otklon od stvarnosti. Ivana kaže igranje apartom vremenom je postao njen način života jer se ne odvaja od njega , čak i kod kuće eksperimentiše. – To je moj unutrašnji odnos prema svetu – kaže Ivana Popov.
Stana Đember, predsednica opštine Čoka podržava bavljenje žena koje na izvestan način pokazuju da je ruralna sredina sposoba da iznedri velike stvaraoce i najavila da će i u buduće podržavati ovakve projekte.
Ženski hor „Lira „ iz Novog Kneževca je otpevao pesme „Što se bore misli moje“ i Mokranjčevu „Petu rukovet“ zajedno sa Ivanom jer se ona skoro 30 godina bavi horskim pevanjem.
U prepunoj sali radoznali posetioci su uživali u Ivaninim umetničkim fotografijama , a kustos i umetnički direktor Kulturne zone u Novom Kneževcu je rekao da se ne iznenadio nego pozitivno zatekao kad se prvi put susreo sa Ivaninim fotogrfijama i najavio da će ona i u drugoj sezoni Kulturne zone imati samostalnu izložbu s tematikom Koreni jer ona svoje korene nosi svugde sa sobom.
Možda, najlepši prenutak izložbe je bio kad su mališani iz Sanada gde je Ivana Popov učiteljica došli da pogledaju radove svoje učiteljice i poznanice koji sa njom svakog leta dele umetničke doživljaje kroz radionice oduševljeno uzvikivali prepoznavajući krave, konje ili okolinu gde su golubovi naslikani.
A Ivana se i dalje smeši, jer osmeh je njen zaštitni znak i sneva šta će novo naslikati, u koga i gde će upetiri magično oko i uživati u svojim igrarijama izmežu Edena i Mlečnog puta pripremajući se za nešto treće.
DKP