Novi Kneževac – Izložba Igora Lazina „Deda Sava“

Performans  u performansu.Možda je deda Sava  takav kakvog ga je umetnik zamislio.

U organizaciji  Kulturne zone u Novom Kneževcu je u njenoj galeriji u toku izložba Igora Lazina  „Deda Sava“.

Kustos i umetnički direktor Kulturne zone Robert Sabo Benke je najavio da u KZ počinje serija izložbi pod nazivom „Koreni“ i da će se novokneževačkoj sredini prvi predstaviti Igor Lazin sećajući se svojih korena  tj. svoga dede kojeg nije imao priliku da upozna. Sabo Benke je na otvaranju Lazinove izložbe rekao da je koncept sledećih pet izložbi da se izlože  radovi umetnika  koji žive u inostranstvu ili su tamo živeli, a da se njihova dela bave korenima, porodicom, društvom, raznim pitanjima vezanim za njihove živote i vreme  povratka,  jer neki se vraćaju, a neki razmišljaju da to urade, osim jednog izuzetka. Robert Sabo Benke pretpostavlja da ova uzburkana vremena, sužena pokretljivost usled pandemije je pokrenula  mnoge da žele da se približe vratima odakle su potekli da bi sami sa sobom razrešili, ili razjasnili neka pitanja iz svoje prošlosti noseći sa sobom traume, o kojima se ne priča. Neki odluče da  daju sebi oduška i  kažu ono što ih čini drugačijim i žele da otkriju čari zavičaja.

Najavio je sledeću izložbu za 16. decembar , a predstaviće se Jožef Nađ svetski poznat i priznat multimedijalni umetnik rodom iz Kanjiže, koji je veći deo života proveo u Parizu. I najavio Lazinovu izložbu koja se bavi samim životom. Životom jednog vizuelnog umetnika, ilustratora i režisera animiranih filmova koji je rođeni Novokneževčanin.

Izložba je  posvećena umetnikovom deda Savi po ocu koji se rodio 1897. godine. Tragično je nastradao 1946. i nije ga upoznao. Sve što zna o njemu mu je otac ispričao , pogled na nekoliko fotografija, porodične legende i nešto pisama koja su ostala iza njega . – Koncept izložbe je pokušaj da zamislim kako bi bilo da je  deda doživeo moj dolazak na svet i na neki način  ovo je njegovo oživljavnje i ponovno postavljanje onog večnog pitanja zašto, gde i šta smo to mi (ljudi/ja)?  Drugačije rečeno, gde to zapravo počinje nebo i dokle traje?-  uveo je slikar posetioce u izložbu.

Takoreći, performans je bio pred radoznalcima, prijateljima, poznanicima, pratiocima kulturnih događanja. Prisutne su bile ilustacije, fotografije, kolaži, creži, predmeti, splet povezane tehnike i savremeni-alternativni način kroz koji  je umetnik vodio prisutne na izložbi. Kroz život deda Save Lazina , kome je i izložbu posvetio, a sve je ustvari bio dvostruki performans, i način i obrada, kao i sam doživljaj,  njegovo zmišljanje i razmišljanje o svom dedi koji je stradao 1946.godine. To je ustvari stvaralački rad o njegovim korenima i o onom što nosi u sebi. Istraživao je ko je od slikara mogao da utiče na njegovog dedu, od književnika,  muzičara, a usput osvrćući  se da su to njegovi omiljeni umetnici. Zamišljao je i razmišljao kako bi ga deda da je bio živ učio da vozi bicikl, da trče,  da zajedno gledaju u nebo i na sve ono što jedan deda  može da podari svom unuku. Njegovi koreni su uskraćeni za jednog dedu koji je bio obrazovan u Zagrebu, koji je čitao Turgenjeva u originalu, koga su meštani izuzetno poštovali i iza kojeg je posle „slučajnog utapanja“ u Tisu ostala torba, knjiga Turgenjeva i nekoliko dokumenata, par fotografija uz koje je umetnik odrastao i priča nikad dorečena do kraja.

Ovom izložbom je Igor Lazin ispričao priču o svom deda Savi i kako spontano reče, jednom će se zaista sresti i upoznati. Možda je baš takav kakvog ga je i zamislio.