Novi Kneževac/Đala- Sava više Đalinac nego dok je živeo u selu

Sava je čovek koji voli da priča,da se druži i beleži lokalnu istoriju svog mesta  – Đale  da se ne zaboravi i da se zna.

Sava Kljaić znan kao Fraćura je Đalinac koji osmu godinu živi u Novom Kneževcu, ali za sebe kaže da je po obrazovanju moler, po vokaciji seljak , po nacionalnosti  Đalinac i kad god se nešto dešava  u rodnom mestu Sava je tamo i uživa u događajima. A protekle godine ih je bilo dosta.

Pošto za sebe kaže da je istoričar amater lokalni kojeg interesuje sve što je vezano za Đalu i Krstur ali što se odnosi na Đalu, pa je tako i od njega  potekla i inicijativa i postavka spomen ploča učesnika u I svetskom ratu, i svih srpskih dobrovoljaca i onih Đalinaca koji su ubjeni u bici kod Đale 1848/49. godine, kao i prigodna manja monografija o crkvenoj slavi Svetom arhangelu Gavrilu 26. jula i postavljanju spomen ploča na Mesnoj zajednici.

Po struci je moler, time se neko vreme bavio u novokneževačkoj Molerskoj zadruzi , a zatim se bavio poljoprivredom kao većina Đalinaca jer je seoska crnica jedna od najkvalitetnijih u Banatu i izuzetno je rodna. Nekad su je krasili vinogradi, danas paprika,voćnjaci i ostala poljoprivredna kultura. Čak je 24 godine radio kao traktorista i rukovodilac zalivnog sistema u “Graničaru” u Đali. Voleo je i  sport. Bio je fudbaler, ali za sebe kaže da je to radio sa manje uspeha, a jedno vreme je bio i član uprave seoskog   kluba. Bio je aktivan 70-ih godina prošlog veka u Omladinskoj organizaciji i učesnik radnih akcija  koje je ona organizovala.

O lokalnoj istoriji je slušao još kao dete pored paorskih peći, rakijskih kazana i slušajući starije koji su sedeli na klupama na ulici. – Imam niz ispričanih kratkih priča, od kojih su samo neke oblikovane, a postoji mogućnost da postojeće i neke buduće budu štampane u vidu knjižice, mada su neke bile objavljene u “Novokneževačkim novinama” zahvaljujući prijatelju Miroslavu i tadašnjoj urednici Dani. Danas zahvaljujući svom bratu od ujaka Bobi Purecu ubrzano radim na pripremanju rukopisa , koliko mi zdravlje dozvoljava  jer volim sam sve da radimi, nadam se da ću do kraja proleća pripremiti priče o događajima i junacima iz Đale koji imaju istorijsku osnovu.

Savin krug prijatelja je vrlo širok. Naravno tu su prvo istoričari , na prvom mestu akademik Vasilije Krestić koji je rodom Đalinac  i koji ga podstiče da i dalje istražuje segmente istorije  Đale, beleži ih i sakuplja jer se ne sme dozvoliti da se zaboravi ko je živeo , kako, šta je bilo. Zatim je tu Aleksandar Cvejić – Šnjoda novinar u penziji koji je poreklom Đalinac i koji je do sada napisao šest knjiga o Đali, poslednja je friška da ne može biti friškija –  furtom je izašla pe neki dan. Sa Jožefom Saboom koji je istoričar amater sa 10-ak objavljenih knjiga o istorija  Banata i saradnik u mnogim monografijama. Sava  sarađuje sa društvima istoričara, a u poslednje vreme s Udruženjem Đorđe Servijski i njegovim predsednikom Radovanom Nježićem. Zatim su tu svi ljudi koji mu se čine zanimljivim. Voli ljude, te su mu pijačni dani u Kneževcu zanimljivi jer sa njima ima šta da razgovara.

Odakle nadimak Fraćura?  Sava voli da pripoveda i menadrira – Čukundeda Laza je imao tri sina:Velka, Đuru i Svetozara. Velko je bio nazaren i njegova familija nosi nadimak novoverci,  Đura nije znao da  kaže ćuran nego frćuran i od toga se iskristalisalo Fraćura, a Svetozar je bio trgovac i imao dućan , a pošto su u staro vreme Jevreji bili trgovci poneo je nadimak Juda (na u dugosilazni akcenat).

Sava je na brzinu ispričao zanimljivost iz Đale – Hej ti kod jame!

-„Hej ti kod jame, zovi onog iz jame „ je priča koja se pripoveda generacijama u Đali. Običaj je kad se  momak oženi (malada uskoči za mladoženju) ujutro muškarci zidaju bugarku (delimično ukopanu u zemlju , a delimično ozidanu zemljom od naboja i pokrivenu trskom), a žene s novom snajom pripremaju doručak da jedu (šta bi drugo) i kažu maldi da ih zove na doručak. Mlada nikog ne poznaje ali je bila snalažljiva i rekla: „Hej ti kod jame, zovi onog iz jame , pa ajte da jemo.“

U đalinskom govoru- kaže Sava – ne postoji glas h: lebac, teti, ajte… i dan danas.

A Sava Fraćura lagano šeta kneževačkim šorom i na fejsbuku pažljivo prati šta se događa u Đali i uvek je spreman da poseti svoje rodno mesto i da se susretne sa starim prijateljima i zabeleži da se ne bi zaboravilo i na brzinu ispriča šta ima novog na istorijskom planu, ili neku šaljivu zgodu iz najsevernijeg mesta u Srbiji i najbližeg Evropskoj uniji u kojem mirišu vanilice leti i krošnje oraha se povijaju do zemlje, a zimi samuje po nekad s neželjenim gostima na putu u tu EU i čeka da neko nešto o njemu zabeleži.

Eto beleške o Đalincu koji je više Đalinac nego dok je živeo tamo.  

DKP