Novi Kneževac- Izložba slika Željana Pavića (HR)

U  Kulturnoj zoni Novog Kneževca se izložbom „Tajni“ Željana Pavića (HR) završava druga sezona izložbi koja je bila otvorena izložbom slika nastalih sa 20 godina postojanja likovne kolonije „Život je umetnost“, na kojoj su bile izložene slike i autora „Tajni“.

Prisutne goste na otvaranju izložbe, slikare sa kolonije koja se upravo održava i druge prijatelje umetnosti i Kulturne zone je pozdravio umetnički direktor KZ Robert Sabo Benke ,a Danica Knežević Popov je otvorila izložbu rečima:

-Nekad davno možda 2014. u Novokneževačkim novinama sam napisala:

„Nekad se kaže, kad neće Muhamed bregu, breg krene prema njemu, tako i mi smo razgledali slike Željana Pavića iz Rijeke -Kastava koji već nekoliko godina za redom dolazi na koloniju, i kaže – Dosta je bilo po medijima. Kazao sam šta imam da kažem. Da, njegove slike govore sve o njemu. O njegovim htenjima, nastojanjima. O svemu. Ulja na platnu protkana enformelom i stihovima Mike Antića, slikareve večne inspiracije, i deo svoje duše je podario Novokneževčanima. A svi oni koji žele da se uvere da samo „ako sebe celog damo i mi možemo biti celi“ treba da vide slike koje su nastale na ovoj koloniji i da nauče mnogo, mnogo o humanosti , o životu i o ljubavi.“

A danas kažem, 27. Juna 2023 godine u Kulturnoj zoni  Novog Knežedvca da je Željan rođen 1952.  u Rijeci , Kastavu, gde je završio Višu umetničku školu, zatim fakultet, a posle i vajarstvo u Zagrebu. Nosilac je mnogobrojnih nagrada i priznanja što domaćih (htvatskih) , što međunarodnih, a izlagao je od Zvečana i Leposavića na KiM, po Srbiji, BiH, Hrvatskoj, Litvaniji, Češkoj , Francuskoj i drugde.Učesnik je mnogih kolonija i simpozijuma. Ima svoj atelje u Katavu tako da mnogi mogu da vide njegovo stvaralaštvo. I baš tako šetajući se gradićem pokojna predsednica Udruenja obolelih od MS-a  Severnobanatskog okruga Slavica Zorić ga je pitala 2011. godine da li bi učestvovao na  humanitarnoj koloniji i reče bi, i eto njega od 2012. bezmalo  svake godine. Očigledno da njegove slike se dopadaju našim meštanima i da polako prodiru u tajne koji je pokušao slikar da u isto vreme i sakrije i otkrije.

Jer svi  mi posedujemo tajanstvenu, fantastičnu stranu između svetla i mraka ,od tišine do grmljavine , pola ružnog, a drugu polovinu lepog, posle svake ozbiljnosti se krije smeh. Samo fantasti i sanjari kriju čudesa, otkrivajući tajnu našeg bitisanja pod nebeskim svodom. Saveznik mašte mu je tanani, ironični humor koji izmamljuje smešak i naznačava početak, i gde je kraj ovih slika pred nama.

Željan Pavić bez obzira na godine pokušava da zadrži dete u sebi. Za njega slikarstvo mora biti nastavak jedne lepe igre koja usrećuje i uvek mora biti nova. U tom traženju slikar se često oduševljava , iznenađuje i zaljubi u ono što stvara.

U samoj izložbi „Tajne“ početni impuls mu je bio sećanje na detinjstvo, kad su se u vreme njegove mladosti igrali “tajne“ zakopali bi u zemlju neke njima drage predmete, isečke iz novina, pokrivali staklom od razbijenih boca i to zatrpavali zemljom.- To su bile neke naše zakopane tajne  – rekao je slikar prilikom razgovora – i kao sva deca tog doba pokušavali smo svoje tajne doboro da sakrijemo, a tuđe da otkrijemo.

Na izložbi je ponudio posmatraču da bez posebnog traženja otkrije neke njegove  otkopane tajne. Na slikama su predstavljene ulice Željanovog detinjstva jer živi u gradiću starom X vekova. Kastav je bio kroz istoriju poznat kao centar Istre i pružao je otpor Veneciji te su zidali kuće kao kule sa malim prozorima u odbrani protiv neprijatelja, a  na Željanovim slikama često imamo baš takvih starih kamenih kuća sa malim prozorim rađenim kombinacijom tehnika ulja na platnu  kolažirano raznim materijalima. Možda u tom dodatku crtežu od ulja se otkriva ili nazire Željanova tajna koju pažljivi posmatrač pokušava da otkrije . Tajne su materijalizovane, jer predmetima utkanim u slike daje novi život. Mramornoj prašini daje novi život, kao džakovima koje ko zna ko je nosio, a svi ovi materijali imaju energiju onih koji su ih ili obrađivali ili koristili .

Na pitanje kakva je slika sveta na njegovim slikama Pavić je rekao  – Na mojim slikama ne odiše otimizam. Mi slikari  imamo bogom  dani zadatak da  u svetu gradimo nove mostove poznanstva i prijateljstva koje su neki srušili i kroz slike im ne damo da ih ruše. Po Željnu Paviću je tajna našeg bitisanja u ljubavi i citira omiljenog mu Miku Antića „Ljubav je nečiji miris , sav izatkan po nama“, a mi mu otpozdravljamo isto Mikinom stihom koji savezniku mašte koji svoje poteze kičice lako niže i ruke mu nikada ne miruju  „Reka bi mogla da bude okean ako se zgrči…Al`reka je ko dete: do neba radoznala, sa usnana od vode – najžednija na svetu“.

Otvaranje izložbe su ulepšali svirkom  etno džez grupa The Baswing(SRB) koju čine Boba Baswing, Deja Dražić i Keri Tibor.

Izložba je otvorena tri nedelje.

DKP