Нови Кнежевац – ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА

Српска православна црква  данас,  28. августа  прославља празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина, који је један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици.

Празник је успомена на смрт Богородице и према јеванђелском предању дан када се она вазнела на небо и предала свој дух у руке Спаситеља.

У тренутку смрти Богородице, како је записано, „апостоли почеше певати у славу Божју, а сва се соба засја од чудне светлости и Пресвета Дева предаде дух свој у руке Спаситељеве не осетивши смртнога бола. Мртво тело њено пренеше апостоли на рукама у Јерусалим у Гетсиманију, апостол Јован носио је маслинову грану, а светао облак окруживаше њен одар и поворку“.

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа, према јулијанском календару, победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе овај празник.

Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство.

Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је, надживевши свога сина, као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.

По распећу Господа, Богородица је наставила да живи код Светог Јована Богослова и углавном је све време до смрти провела у Јерусалиму. У старости, често се на месту Вазнесења молила Господу да је што пре узме себи.

У српском манастиру Жича, задужбини Немањића с почетка 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру.

приредила ДКП