Novi Kneževac – KULTURNA RIZNICA NOVOG KNEŽEVCA LEGAT AKADEMIKA VASILIJA Đ. KRESTIĆA

Malo je manjih sredina koje se mogu pohvaliti da imaju Legat kao što ga ima Novi Kneževac . Akademik Vasilije  Đ. Krestić je poželeo da Novom Kneževcu, pa samim tim i novokneževačkoj Narodnoj biblioteci “Branislav Nušić” poveri na čuvanje i korišćenje svoje knjige , knjige koje je dobio na poklon tokom života i svoje  rukopise, pisma u vidu Legata.

Akademik Vasilije Đ. Krestić je rođen 1932. godine u Đali ( selu u opštini Novi Kneževac uz samu mađarsku granicu). Osnovnu školu je završio u mestu, a gimnaziju u Zrenjaninu. Studije istorije završava 1957. u Beogradu, doktorirao 1967. s temom “Hrvatsko –ugarska nagodba 1868. godine”. Od 1967. radi na Katedri za nacionalnu istoriju Novog veka, a od 1981. je šef katedre. 1997. odlazi u penziju. Za dopisnog člana SANU je izabran 1981. , a za redovnog 1991. Od 1982. godine je direktor Arhiva Srpske akademije nauke i umetnosti.

Akademik Krestić se bavi istorijom Srba i Hrvata, srpsko-hrvatskim odnosima i idejom jugoslovenstva. Iz te oblasti napisao je preko 250 radova ( monografija, studija, članaka, rasprava, eseja). Među najznačajnijim delima je “Srbi u Ugarskoj 1790 – 1918.” .Njegova izabrana dela u 15 knjiga objavljena su 2022. godine. Radovi su mu prevođeni i objavljeni  na engleskom, francuskom, nemačkom, mađarskom, češkom, bugarskom i grčkom jeziku.

Nosilac je mnoštva društvenih nagrada i priznanja između ostalih: “Dušan Baranin” 2006., “Mihajlo Pupin “ APV 2021. i nosilac je Karađorđeve zvezde. Član je i  Matice srpske.

Ugovor za Bibliotekom “Branislav Nušić” je potpisan tek 2007. godine, mada je želja akademika  prvi put izražena 1997. i evo danas 16 godina postoji Legat akademika Vasilija Đ. Krestića koji je dostupan članovima biblioteke u okviru same zgrade , jer nije pozajmno odeljenje.

Bibliotekar,  istoričar Radovan Horvatov je najpozvaniji i najstručniji da uređuje i održava fond Legata. – U Legatu se nalazi više od 7.000 jedinica knjižne građe, periodike i neknjiževne građe (od kataloga, pozivnica, pisama, fotografija , kompleta spiskova …). Smeštaj u Legatu se odvija po sistemu Univerzalne decimalne klasifikacije, odnosno prema oblastima: filozofija, religija, društvene nauke, prirodne nauke, primenjene nauke, umetnost, književnost, istorija i geografija – kaže bibliotekar Horvatov.

S obzirom da je Legat dat na poverenje i čuvanje tako da bude na korist javno unutar biblioteke, koriste ga student , đaci, građani koji su  zainteresovan za neke svari. Jedinice Legata se  koriste i za istraživačke radove, maturske radove iz različitih oblasti . Iako je akademik po vokaciji istoričar ima knjige iz različitih oblasti s posvetom , bilo da su u pitanju knjige, časopisi i zbornici svi su pečatirani njegovim pečatom na početnoj stranici.

U okviru kulturne baštine i kulturne riznice Novog Kneževca postoje ljudi koji su obeležili i obeležavaju istoriju Novog Kneževca, a to je deo zavičajnog znanja . Vasilije Đ. Krestić je  Legatom omogućio ljudima da se nastavi sa radom. Akademik Krestić i kad privatno dođe u ove krajeve uvek poseti i Legat, a knjige se  još uvek prikupljaju jer akademik bar jednom godišnje pošalje svoje materijale koji se kasnije na odeljenju Legata razvrstavaju po građi.

Inače, akademik Krestić je poslednji put bio u Biblioteci 2021. godine kada  je bila promocija  njegovih memoara “Istoričar u vremenu prelomnih i sudbinskih odluka “ I i II.

U Legatu se nalazi i bista akademika izlivena u bronzi koju je izradio akademik vajar Sava Halugin isto iz Novog Kneževca, kao i crtež sa likom Vasilija Đ. Krestića koji je prilikom otvaranja Legata 2007. godine  poklonio profesoru Krestiću Sava Halugin.

Inače, vitrine u kojima je smešten Legat urađene su u punom drvetu – hrastovom koje dostojno čuva svu građu koju je akademik poverio svom rodnom kraju na čuvanje.

Akademik Vasilije Krestić je jednom prilikom rekao da ima još materijala koji će poveriti na čuvanje , ali je još aktivan i potrebna mu je ta građa da bi se bavio izučavanjem. Jedan deo namerava da ostavi sinu Petru koji je takođe, doktor istorijskih nauka.

Na osnovu Legata mnogi maturski radovi su napisani, a i urađene su na osnovu građe iz Legata  i pripreme za prijemne ispite studenata.

Na žalost, danas zbog sve češćeg korišćenja interneta  i nesigurne Vikipedije koja nema zvaničnog administratora i kopipejsta (kopiranja i lepljenja) sve manje učenika i studenata koristi ne samo Legat  nego i svu štampanu građu iz biblioteki i time na žalost “parloži” svoju inteligenciju i moć pamćenja.

A Legat stoji u poslednjoj odaju Biblioteke, nekadašnjeg Dvorca Maldegem i nije mogao dobiti bolje i adekvatnije mesto nego što ga sada ima, a mlađarija Novog Kneževca treba da bude ponosna prvo što ima takvog sugrađanina i što je akademik poverio izuzetno pisano blago Novom Kneževcu na otkrivanje.

DKP

fotografije redakcija           

Projekat “Kulturna riznica Novog Kneževca” je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.