Нови Кнежевац – Светосавска академија

У храму посвећеном Архангелу Михајлу у Новом Кнежевцу у организацији црквеног одбора и архијерејског намесника новокнежевачког јереја Горана Караице 27. Јануара у вечерњим сатима  је одржана Светосавска академија у присуству мноштва верујућих и гостију.

Академију је отворио Светосавском химном женски камерни хор „Лира“ под диригентском палицом Александре Нецков који је још отпевао пет композиција: „Благослови душе“, „Достојно јест“, „Алилуја“, „Кондак“ и „Господи услиши“ на задовољство присутних јер њихови сливени гласови су милозвучно се ширили новокнежевачким храмом.

Ученици Гимназије и Средње стручне школе „Доситеј Обрадовић“ су извели програм у којем су говорили о значају Светог Саве за српски народ, његову културу и његов идентитет ( говорила је Јована Бикић), а оркестар Гимназије је свирао духовне и народне песме уз певање Теодоре Јанковић и народно појање Јоване Лукић. У оркестру су свирали: на клавиру Јована Егеља и Љиљана Томас, на флаути Марија Попов, на виолини Александра Шећеров, Дуња Јегдић и Небојша Николин, а на хармоници Вељко Вучевић, Данијела Мијатов и Иван Бичкеи. Конферансу је водила Јована Уверић. Са ученицима су програм припремили професорица српског језика и књижевности  Сузана Караица и професор музике Иван Бичкеи.

За Светог Саву у току програма је наглашено: „Свети Сава је био значајан као монах, као епископ и припада једном другачијем духовном племству. Баш као такав племић се спустио до последњег човека, до последњег пастира. Друговање са њима није га умањивало него је њих подизало. И њих је учио да постану племство , царство, свештенство. Он је хришћански народ изводио из таме у светлост, из незнања у знање, од примитивизма ка култури. Зато је Свети Сава просветитељ. А то је могао постати у свом народу јер је схватао да је заједно са њим један организам. Нико ту није ни мањи ни већи, ни мање важан, важан је сваки појединачно. Зато су сви Светог Саву могли да доживе као оца, зато он чини велика дела. Гради највеће манастире заједно са својим оцем, али не заборавља ни сиротињу, него гради по блату калдрме, подучава људе сваком знању, свему доброме што може побољшати њихов живот. Није му било тешко да подучава људе да сеју, да ору, да граде куће, са истим жаром којим је учио своје архијереје богословљем, каноничаре канонима. Он подучава све, и сиромашне и старе, и младе и децу. Тамо где не стиже он организује да подучавају они које је научио да могу учити друге. Зато је Свети Сава учитељ. То је тајна толике славе и толике светлости зао што  гледајући Светог Саву стојимо као пред вечним огледалом.“

ДКП