Novi Kneževac- Izložba goblena povodom 50 godina od prve izložbe
U Kulturnoj zoni Novog Kneževca je u toku grupna izložba goblena koja je upriličena povodom pedesetogodišnjice od prve izložbe goblena.
Pre 50 godina, 1974. od 21. do 29. aprila, u organizaciji Kulturno prosvetbe zajednice Novog Kneževca je organizovana u holu pozorišta izložba goblena povodom 30 godina od oslobođenja , 30 godina obeležavanja Prvog maja i 10 godina Severnobanatskih susreta pozorišnih amatera. Izloženo je bilo 95 goblena 25 autorki sa teritorije opštine Novi Kneževac.
Sledeća izložba je bila organizovana 1984. godine povodom 20 godina Severnobanatskih susreta pozorišnih amatera i evo, tek ove 2024. godine su se u Kultiurnoj zoni setili da izlože vredne tvorevine 14 žena ovog puta iz Novog Kneževca od kojih većeina nije među živima.
Novokneževčani mogu da pogledaju izuzetne ručne radove viskoko kvalitetno urađene od Emine Jeras, Eržebet Bah, Danice Maluckov, Gizele Sabo Benke, Jovanke Popov ( baka Boke), Marije Čuvik, Marije Jeras – kraljice goblena koja i danas nesebično svaki slobodan trenutak posvećuje ovom vezu, Radmile Jančić, Raozalije Kokai, Sofije Ivošević, Zenobije Bagari, Zorke Banov i Zore Dražić čiji su gobleni krasili jedan zid u Galeriji Kulturne zone jer su mnogi od nje učili kako se goblen radi, a najbolja učenica koja ju je dostigla i sa kojom je delila svoja razmišljanja I iskustva joj je bila Marija Jeras.
Samo otvaranje izložbe je izazvalo veliko interesovanje što rodbine i prijatelja stvaralaca što drugih zainteresovanih, a izložba je poprilično je posećena.
Predsednik KZ Robert Sabo Benke i Ivana Popov su otvorili izložbu i podsetili na jedno vreme pre 40-50 godina kada se skoro u svakoj kući radio goblen ili bio izložen na zidu u bogato ukarašenim ramovima. Bilo je nezamislivo da pored reda plavih ili crvenih knjiga u gostinjskoj sobi ne stoji nekoliko vilerovih goblena, od dečaka koji plače, godišnjih doba, bulki i drugih.
Za goblen se zna od XVII veka, a ime nosi po francuskoj pordici Goblen koja je proizvodila frvo farbe, zatim tapiserije, a zahvaljujući kralju Luju XVI goblen kao vez je ušao u modu – njegov nameštaj je rađen goblen bodom.
S kraja XIX veka Viler u Nemaćkoj počinje da proizvodi konce za goblen i gobleni rađeni po njegovim šemama i koncima smatrani su neprikosnovenim. Polovinom XX veka svaka bolje snabdevena prodavnica pozamanterije u SFRJ je imala veliki izbor konaca za goblen, a i ženski časopisi tipa “Praktična žena” , “Politikin bazaar”, “Nada” su objavljivali I šeme za goblen da bi čitateljke mogle da ih rade.
Najtraženiji i najdragoceniji su bili gobleni : Tajna večera, Kosovka devoja, Seoba Srbalja, kao i četiri godišnja doba.
Žene su se bavile izradom goblena kao vidom relaksacije, oplemenjivanja i iskazivanja svojih umetničkih htenja gde su pokazivale svoje veštine, umetničku kreativnost i veliko strpljenje jer izrada sitnog boda i slike koja je trebala da bude perfektna i sa lica i naličja iziskivala je vliku preciznost i odlučnost i još više umeća.
Marija Jeras je jedna od retkih koja se danas bavi izradom goblena. Pored svakodnevnih obaveza koje ima u voćnjaku stiže da radi goblen i svaki slobodan trenutak provodi radeći ga jer je to odmara, uživa dok provlači iglom kroz platno i polako stvara sliku. I njenim goblenima je jedan zid posvećen na izložbi. A najdraži joj je pastir. Marija kad priča o goblenima jednostavno se ozari i na sagovornika prenosi radost svog rada.
Goblen će ostati velika misterija jednog vremena koje je za nama i dokaz da je nekada bilo mnogo više strpljenja, hrabrosti i ispunjenosti nečim što je ostavljano traga za tobom kao osobom.
DKP