Novi Kneževac – Promocija knjige “Ruska emigracija u Senti”
Narodna biblioteka “Branislav Nušić” je nedavno upriličila u svojoj svečanoj sali promociju knjige Petra Terzića “Ruska emigracija u Senti” koju su Novokneževčani s pažnjom slušali.
Petra Terzić je zavičajni istoričar ,iako po struci tehnolog, godinama se bavi zavičajnom istprijom, od objavljivanja tematskih dokumentarno –istorijskih radova u PČESI (Proleće na čenejskim salašima) zborniku tematskih radova koja je imala blizu 40 godišnjaka sa različitim tematikama i kojim se Terzić priljučio. Pisao je i dokumentarno-istorijske mnogafije. “Crkva Svetog arhangela Mihaila u Senti 1751-2001” koju je objavio 2011.Knjiga o Stevnu Srencu “Stevan Sremac Senćanin” doživela je tri izdanja, zatim mnografiju” Srpsko crkveno pevačko društvo Zora u Senti 1886-1941” i druge a “Ruski emigrant u Senti” objavljuje 2016.
Zahvaljujući Terziću i svečana muzička sala u Sentu nosi ime po Senćaninu, a novokneževačkom znalcu Aleksandru Šaci Vujiću na kojoj je postavljen i bareljef sa njegovim likom i mnogo drugog u Senti je uradio i obnovio. Za svoje radove je i nagrađivana. Počasni je građanin grada Sente. Dobio je nagradu “Car Konstantin” od grada Niša 2005., Povelju Zavičajne fondacije “Stevan Sremac” 2010. i mnoge druge.
Petar Terzić je prisutnima u Narodnoj biblioteci govorio da je priče o belim Rusima slušao od svoje majke Nevenke Terzić i napomenuo da je Beograd 1919. imao 120.000 stanovnika i da je došlo 30.000 Rusa koji su izbegli, Ili bili prognani ili proterani iz novoosnovane države SSSR-a koji su doneli svoju kulturu, znanje, religiju i svoj duh u tada novostvorenu državu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca i bili dočekaani s dobordošlicom gde su prihvaćena njihova znanja i obrazovanja i dodeljeni im odgovarajući prostori za stanovanja širom Srbije i zaposlenja. Tako je i u Senti veliki broj Rusa ostavio svoj trag, a Petar je uživao u pričama o njima, naglašavajući reči Matije Bećkovića da oni Rusi koji su se posrbili su najviše sačuvali rusku dušu, za razliku od drugih koji su se ponemčili, poenglezili i drugo.
U Senti su Rusi našli utočište, emigranti ( koji su znali šta se sprema), izbeglice i iseljenici koji su stigli u tri talasa i vrlo brzo se integrisali u sve pore društva, a Čartorižski je bio jedan od stožera ruske emigracije u Senti.
Terzić je pričao i o slikarima Vladimiru Zelinskom i prikazao njegovu sliku, jer je bio vrsni slikar, ako i Evgenije Nikolajevič Prutkovom.
U sali su bila izložena dokumenta o ruskim emigrantima i kao i fotografije. A svoju ljubav prema ruskom narodu, svojim sugrađanima kojih je sada ostao veoma mali broj i ruskoj muzicije pokazao svirajući na klaviru rusku kompoziciju istakavši da je dolazak Rusa bio velika nesreća za njih, a velika sreća za nas, za našu tek stvorenu , ratom razorenu i opustošenu zemlju jer su ruski lekari, profeosri, slikari i drugi unapredili našu zemlju.- A kultura je ono što ostaje posle svega. Vera u umetnost je vera u večnost i večne vrednosti- rekao je jednom prilikom takođe Senćanin Matija Bećković.
DKP