07.02.2025
Novi Kneževac

Нови Кнежевац  – ПРАЗНИК СВЕТОГ ЂОРЂА

Српска православна црква и верници у понедељак, 6. маја, на други дан Васкрса обележавају и Ђурђевдан, једну од најчешћих слава православних Срба.

Празник Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника који су погинули за хришћанску веру, обележен је црвеним словом у календару СПЦ као заветни дан и као непокретан празник слави се сваке године истог датума.   

Свети Ђорђе (275-303. ), чији је празник у народу познат као Ђурђевдан, историјска је личност и живео је у време цара Диоклецијана (284-305.), великог прогонитеља присталица, тада непризнате, хришћанске вере. Георгије је већ у двадесетој години доспео до чина трибуна у служби цара Диоклецијана који је у њега полагао велике наде. Млади трибун је, како каже историјско предање хришћанске цркве, одважно ступио пред цара и саопштио му да је хришћанин чиме је започело његово страдање за веру.

Цар Диоклецијан, један у римских тетрарха, осудио је Георгија на окове, тамницу и страшна мучења која нису променила његова убеђења.

Погубљен је 303. године, али, како каже предање Цркве, „то није крај његовим јављањима и чудима“. „Овај славни и победоносни светитељ, рођен је у Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља…“, записано је у „Прологу“ владике Николаја Велимировића у коме се такође, каже да је и отац светитеља пострадао као хришћанин и да је он уз мајку одрастао у Палестини.

Под његовим утицајем „многи су примили веру Христову, а међу њима и царева жена Александра, главни жрец Атанасије, земљорадник Гликерије, потом Валерије, Донат и Тирин“. Цар је осудио на смрт одсецањем главе и Ђорђа и своју жену Александру, која је издахнула на стратишту пре погубљења.

Свети Ђорђе се на средњевековним православним фрескама слика у одежди ратника, са мачем и крстастим копљем који је симбол хришћанства, а некад и у дворској одежди.

На православним иконама слика се свети Георгије на белом коњу, како крстастим копљем убија аждају која је симбол – немани паганства.

приредила ДКП