Нови Кнежевац – СВЕТИ ИЛИЈА
Српска православна црква данас, 2. августа, слави празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије, кога све хришћанске цркве везују за прошлост и будућност хришћанске цркве и спасење човека.
Свети Илија, веома поштован у православљу као строг и непоколебљив проповедник етичких вредности, присутан је у Старом и у Новом завету као пророк чије је особине са страхопоштовањем преузело хришћанство, везујући га за настанак нове вере и за нови Христов долазак.
Према предању, свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама.
Свети Илија је присутан и у визији светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа Спаситеља – ново преображење коме се нада и у које верује хришћански свет.
Верује се да Свети Илија није умро већ да је жив, пламеним кочијама вазнео на небо, па се та сцена слика на празничким илинданским иконама.
Позната је и сцена са Светим Илијом у пећини, у коју се склонио од охолог цара Ахава, и где му гавран доноси храну.
Предање каже да је Илија Тесвићанин рођен у граду Тесвиту у Израиљу у 9. веку пре Христа (816. године) и да је младост провео у дубоком размишљању и молитви, често сам у пустињи.
Када се Илија родио, његов отац Сабах је видео око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене.
Свети Илија био је жртва прогона цара Ахаве, који је под утицајем своје жене Језавеље напустио Мојсијеву веру и „славио туђе богове“.
Према предању, пророк Илија се супротставио цару пребацивши му отпадништво и пророковавши сушу и глад због слављења туђих богова.
Срби су преласком у хришћанство многе особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, пренели на Светог Илију. Према народном веровању и традицији, Свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на његов празник не ради у пољу – да се не би навукао гнев светитеља.
приредила ДКП