Novi Kneževac – Izložba Eržebet Mezei u Kulturnoj zoni
U Kulturnoj zoni u Novom Kneževcu je u toku izložba likovnih radova Eržebet Mezei iz Sente.
O umetnici Gabriela Bičkei urednica monografije o slikarki je rekla – Eržebet Mezei je rođena 1947. godine u Skorenovcu, gde je i odrasla. Pohađala je gimnaziju „Todor Dukin“ u Bečeju, a diplomu je stekla 1971. godine na Pedagoškoj akademiji u Novom Sadu, na odseku za likovne umetnosti. Od tada živi i stvara u Senti, gde se bavi organizacionim radom u oblasti likovne i primenjene umetnosti. Povremeno izlaže, vodi umetničke radionice i kurseve, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Učestalije se bavi grafikom i slikarstvom od 1989. godine. Najčešće sredstva izražavanja koja koristi su montažna grafika, suva igla i monotipija. Osim grafikom, redovno se bavi slikarstvom i primenjenom umetnošću (keramika, pustovanje). Takođe stvara ilustracije, a njeni radovi se mogu videti i na omotima albuma. Prvu samostalnu grafičku izložbu je održala 1991. godine u Novom Sadu. Od tada je izlagala svoje radove na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.Eržebet Mezei ima mnoštvo nagrada.
Na otvaranju izložbe – Gabriela Bičeki
Izložbu u Kulturnoj zoni je otvorila Gabriela Bičkei, urednica likovnog albuma sa radovima Eržebeta Mezei koji će uskoro biti objavljen u izdanju “Foruma” i bilo je najavljeno da će biti u isto vreme kada I otvaranje izložbe. Na otvaranju su svirali Silard Mezei i Tibor Takač Faki, savremenu muziku.
U Kulturnoj zoni su izloženi radovi nastali od 2017. do danas, sa nekoliko radova manjeg formata iz 1994. godine, mahom grafike i slike rađene različitim tehnikama.
Na otvaranju izložbe Gabrijela Bičkei je pročitala svoj uvodni deo iz knjige posvećene Eržebet Mezei, a po rečima kustosa i umetničkog direktora Kulturne zone Roberta Sabo Benkea umetnica zaslužuje da ima retrospektivnu izložbu u nekoj većoj galeriji nego što je prostor Kulturne zone.
Tibor Takač Taki i Silard Mezei
Gabriela Bičeki između ostalog kaže – Prvi esej u knjizi koja će izaći napisao je Oto Tolnai, a reč je o tekstu iz 1992. godine, u kojem stoji da je Eržebet Mezei stvorila kompleksan slikovni svet, pojavila se pred nama s potpunim, složenim slikovnim svetom, i sada je ostalo samo da izdvoji, uveća i prikaže po neki znak tog složenog sveta.
Tolnai nastavlja: to da li će veliki, tamni znak češlja Eržebet Mezei postati naš lepi, tajanstveni meandar, ili lavirint koji krije samu Zver, ne zavisi od nas. Možda neće ni veliki češalj (zupci, prepolovljene prečke merdevina) izrasti u naš znak, već u nešto drugo. Bičkei je naglasila da tokom bavljenja slikarstvom je kod Mezeieve je stalno prisutan motiv merdevina koji meandrira – Nema potrebe da naglašavam da su merdevine najrasprostranjeniji simbol uzdizanja. One predstavljaju vezu između Neba i Zemlje, sredstvo za dostizanje viših regija. Ali, merdevine ili stepenice su samo jedan od mnogih simbola prelaza i uzdizanja. Nebo se može dosegnuti i kroz vatru ili dim, penjanjem na drvo, uspinjanjem na planinu, konopcem ili na lijani, duž duge, preko sunčevih zraka. Čak i lavirint može biti prolaz.
Svoju uvodnu reč Gabriela Bičkei je završila – Jedno je sigurno, za trideset godina, belezi identiteta, simboli i oznake nisu nestali iz radova Eržebet Mezei, ali da li kriju Lepotu ili Zver, ostavljam da svako sam odluči.
DKP