Orom (Kanjiža) – VIII vetrenjača festival –Malomfestival
Festival je bio praznik prirode jer je sve bilo i bukvalno i preneseno prirodno. Svako je u Oromu pronašao svoj deo Bačke. Ne zna se ko je bio bolji da li Repetitor (RS), ili Bcuc (Za), ili neki alternativac. A vetrenjače se uznela i oživela iako nema krila i melje, li melje mnoge priče.
Ko je bio na Osmom malomfestivaku ili Vetrenjača festivalu u Ormomu može slobodno da kaže jer je to i osetio bio u svom bačkom delu sveta, i da je taj svet samo njemu pripadao i bio mu namenjen.
Leteo je na krilima koja su iznenada izrasla svakome ko se opustio i uživao u prirodnoj, spontanoj i opuštenoj atmosveri koja je oromski jaroš pretvorila u umetnički kamp, u malu novosadsku tvrđavu u bila zaista mali Egzit koji nema nameru da preraste u nešto veće nego što je sad, jer 3-4.000 ljudi je sasvim dovoljno da se dobro zabaviš , provedeš, prepoznaš nekog, stekneš novo prijateljstvo i što je najvažnije uživaš.
Zahvaljujući grupi entuzijasta iz Omladinsko-kulturnog udruženja Wemsical Serbia koji sve rade na volonterskoj bazi, ovaj festival postoji i opstaje i iz godine u godinu sve je bolji, ako može za nešto što je jako, ali jako dobro da bude bolje.
Za nekoliko dana od slatine – jaroša nastalo je kamp naselje koje je prvo ugostilo zainteresovane radioničare koji su se priključili raznim umetničkim radionicama od 5. do 10. avgusta, a od 11. do 13. osmog meseca postojala je muzika za sve ukuse na pet bina. Smenjivale su se grupe od domaćih, mađarskih, hrvatskih, čeških, čak i Afričkih iz Južnoafričke republike. Ujedinjenog kraljevstva, Francuske i drugih zemalja.
Kako su dani prolazili u prašini koja nikome nije smetala, kao ni slama kojom je poravnan prostor ispred manjih bina prisutni iz okolnih mesta, susedne Mađarske, Novog Sada, Valjeva, Bečeja i bogzna odkuda su uživali da li sami ili u društvu prijatelja, porodice, ili svoje dece jer je u Oromu bila zabava za celu porodicu. Od mališana koji su uživali u bazenu i cirkuslim veštinama, muzici za njih i pozorišnim predstavama , do odraslih i meštana malog sela u kanjiškoj opštini koje je moglo u Domu kulture da prati književne večeri i predavanja koja su organizovana, a u bioskopu da pogledaju filmove, razgovaraju o njima i po koju pozorišnu predstavu da dožive.
Na ovakvim mestima jezik nije barijera , naprotiv on spaja ljude jer uz osmeh svi su mogli da se sporazumeju na bilo kom jeziku i uživaju.
Na Festivalu je ekologija bila na prvom mestu jer je sve bilo od biorazgradljivih materijala ili od plastike koja se višekratno upotrebljava, a znalo se i gde se odlaže smeće, tako da se nije videlo da masa danima cirkuliše ovim prostorom jer nije ostavljala trag za sobom. I hrana je bila ekološka, jer je nabavljana od meštana koji se bave proizvodnjom zdrave hrane i priroda je bila na prvom mestu.
Za Festival se može reći da je bio praznik prirode i u bukvalnom i prenesenom smislu. Jer, su svi bili prirodni.
A vetrenjača prema kojoj svi putevi vode i oko koje su se svi okupili se uznela i oživela iako nema krila i melje li, melje mnoge priče koje nikada do kraja ne mogu biti ispričane.
DKP