Novi Kneževac- Odabranim pesmama Tamburaški orkestar “Lale” ulepšao praznik
Nežne pesme,šaljivi šlagvorti za najave pesama, topla atmosfera, prijatan zvuk je dočarao prisutnim da su ili dobili ili dali pupoljak ruže
Novokneževački Tamburaški orkestar “Lale” je Osmog marta obradovao kako ”pripadnice lepšeg pola”, tako i druge, mnogobrojne prisutne u sali Narodne biblioteke ”Branislav Nušić” svojim znalačkim odabirom pesama, u kojima su preovladavala ženska imena ili su bile njima namenjene i govorile o ljubavi i ulepšali veče poklonivši koncert “Ako si ti pupoljak od ruže…”
Tamburaški orkestar “Lale” ima običaj da na značajne datume obraduje publiku, jer njihovo sviranje je puno nežnosti, zvuk je prijatan, raspoloženje veselo, a sviranje izuzetno dobro i svaki novi koncert donese nešto novo za znalce i poštovaoce tamburaške muzike.
Da bi atmosfera bila još bolja doprinose tekstovi Gorana Novakova koji su na šaljiv način uvodili pubiku u novu pesmu, a čitanje Vase Grgina dočaralo vreme od pre nekoliko desetina godina, a možda i mnogo više, kako se udvaralo, volelo, patilo, pravilo važno u ovim ravničarskim krajevima uz mnogo dogodovština, humora i smeha. Nakon toga je pesma glalila i dirala i srce i dušu i mnogima su oči bile vlažne, ili se u sali mnogo trptalo, a kao da su nevidljive mušice bile tu negde i stezale kako srce, tako dirale oči. A sve to od milja.
Pa i ovi “momci” sve to rade od milja. Mnogo godiina redovno i predano vežbaju, a omladinci: Zeljko Stankov, slađušni dvanaestogodišnjak koji svira prim i Bogdan Popov sa 25 godina i osmehom i glasom razoružavaju i one koji i baš nisu morali biti na koncertu. Na kraju koncerta se ne kaju što su bili.
Koju su pesmu lepše otpevali, koja se kome više svidela, koja je dobila najviše aplauza teško je reći, ili odrediti. Nekom “Mila”, nekom “Tena”, drugom “Ko te ima…” nikad se ne bi usaglasili, osim u jednom da je njih devetorica pod vođstvom kapelmajstora Radeta Petrovića – Teče svirala tako da su svi uživali.
Nakon koncerta najmlađi član Željko Stankov je rekao da posle ovog ozbiljnog i zahtevnog koncerta još malo ima tremu , smatra da je koncert bio lep i da su osećanja još uvek prisutna. Zadovljan je dok svira primicu jer ga opušta dok je drži u rukama. Probe i sama svirka mu ne oduzima mnogo vremena, jer voli da svira. Kaže do osmog razreda će biti dobro, a posle toga teže jer planira da u Subotici upiše srednju školu te će teže ići probe sa ovim orkestrom. Ali Željko svakako želi da napreduje u svom sviranju.
U razgovoru sa kapelnikom Tečom i a- bas primašem Žarkom Popovim kažu da su se trudili da ovaj koncert dobro zvuči , da se ljudi razgale. Drago im je bilo kad su dobili pohvale jer kažu da se tada njihov rad primećuje, osetila se razdraganija i veselija atmosfera na ovom koncertu , a mnogo rada je uloženo, a biće ga i dalje. Žarko kaže da im je veliki plus što imaju mlade članove, najmlađeg Željka sa 12 godina – Pomenuli bih Bogdana Popova koji je postao stub orkestra, koji peva, odlično svira, on nas motiviše i podmlađuje (snižava nam prosek smeje se Teča) i nabija nam prosek, jer je on odličan gitarista, pre svega, postao je odličan i tamburaš, bukvalno ga motamo, ne možemo da ga stignemo. Naravno uz pomalo smejanja i odličnog druženja bez obzira na raspon godina momci od Teče, Nikole, profesora Save. Žareta, Gorana, Braneta, učitelja Ace, pa do Željka i Bogdana zaslužuju svaku pohvalu.
A o lepom i dobrom se čuje te su sledeće večeri ponovili koncert u Domu kulture u Čoki na zadovoljstvo i te publike.
DKP