17.06.2024
Novi Kneževac

Нови Кнежевац – ВРБИЦА ИЛИ ЛАЗАРЕВА СУБОТА

Српска православна црква данас, 8. априла прославља Лазареву суботу, или Врбицу. На Лазареву суботу обичај је да се носе гранчице врбе, чиме се симболично представља свечани Христов улазак у Јерусалим. Верници и Српска православна црква прославили су Врбицу, припремајући се, у последњој седмици поста, за највећи празник, Ускрс.

У Српској православној цркви Врбица је дечји празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско“.

Врбицу обично у цркву носе деца у суботу поподне, да би је оставили у цркви да се  окади и очита молитва, а гранчице се после деле народу.

Опход око цркве

Лазарева субота је сећање на догађај у Витанији, где је живео млади човек Лазар са сестрама Мартом и Маријом, који је са свим појединостима описао јеванђелист Лука. На вест о смрти Лазаревој, како је записано у Јовановом Јеванђељу, Исус је дошао у Витанију, где је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен.

Дошао је до гроба, наредио да се склони гробни камен и позвао Лазара да изађе, што је он и учинио, сав увијен у погребне покрове, каже предање које је пренео свети Јован у свом Јеванђељу.

Овај догађај сматра се у хришћанству победом живота над смрћу и наговештај Христовог страдања и васкрсења, у коме је основа новозаветне вере.

То последње чудо Христово, који се већ прочуо по чудесним исцељењима и другим подвизима, којима је потврђивао снагу потоње вере, озлоједило је јудејске свештенике и узрок је пресуде на смрт распећем коју му је у среду, у недељи страдања, изрекла јеврејска скупштина Синедрион.

Лазар је живео још тридесет година као епископ на Кипру, где га је посетила и Богородица и поклонила му омофор, њеном руком извезен.

На вечерњу у храму Светог архангела Михајла у Новом Кнежевцу

Спомен светог Лазара Четвородневног слави се од првих дана хришћанства, а његово име је симболично и на јеврејском језику Ел-азар значи – Бог је помогао.

Његове мошти почивају данас у Цариграду, где су пренете 890. године са Кипра, односно из Китона код Ларнаке, где је стајала надгробна плоча са натписом „Христов пријатељ“.

Данас је СПЦ обележава и празник Сабор Светог архангела Гаврила који је био и благовесник.

приредила ДКП