17.06.2024
Novi Kneževac

Novi Kneževac – DR SLAVKO ŠEĆEROV –ELITA KOJA JE ZABORAVLJENA

Srpskokrsturac dr Slavno Šećerov je imao tri doktorata, 15 godina bio narodni poslanik i bavio se agrarnom reformom od 1919. do 1934. godine koju i danas proučavaju jer je želeo jakog seljaka, ne veleposednike. Poslednjih 20 godina zabranjeno mu je da se vrati u rodni kraj

O delu dr Slavka Šećerova malo se zna  i možda samo familije Šećerov i po neki istoričari znaju ko je on bio, ili se neko bavi njegovim životom i radom. A iza dr Šećerova je ostalo mnogo, samo treba temeljno da se proučava.

Kulturno istprijsko društvo Srba severnog Banata i Narodna biblioteka „Branislav Nušić“  su nedavno upriličili u galeriji biblioteke istrijsko veče o životu i delu doktora Slavka Šećerova koji je rođen 1888. godine u Srpskom Krsturu u velikoj familiji Šećerovih koji su iznedrili mnoge poznate ličnosti, a umro 1967.  u Beogradu.

O životu i delu dr Šećerova je govorio akademik Časlav Ocić koji se bavi proučaanjem ekonomije, koji je bio pored ostalog dugo godina glavni urednik Zbornika Matice srpske za društvene nauke, a u svom posedu ima skoro čitavu biblioteku dr Šećerova sasvim slučajno jer je se oslobodio Ekonommski fakultet u Beogradu koji ju je dobio od samog Šećerova. Iz tog proučavanja uskoro izlazi najznačajnija  knjiga Šećerova „Istorija jugoslovenske agrarne reforme i agrarno zakonodavstva 1919 – 1934“ za koju kaže akademik Ocić da je potkrepljena značajnim dokumentima i da u sebi ima čak i humora.

akademik Časlav Ocić

O dr Šećerovu je pričao i istoričar Bojan Drašković osnovnoškolski profesor koji se bavi izučavanje autobiografije Šećerova i koja će uskoro izaći iz štampe i napokon otrgnuti zauvek od zaborava lik i delo dr Slavka Šećerova.

O njegovom životu je  tragao i pisao istoričar- novinar Radovan Nežić koji je u okviru projekta „Knjiga uspomena i sećanja“ pisao o dr Slavku Šećerovu i na sve načine pokušava da otrgne od zaborava sve one koji su činili istoriju ove sredine i svojom činjenjem doprineli da se ne samo o njoj čuje nego i da se ona razvija. A jedan od njih je dr Slavko Šećerov koji je, bar se iskreno nadam, zaslužio da mu se na rodnoj kući koja je sada u nečijem drugom vlasništvu postavi bar bareljef sa njegovim imenom ,a da se selo   Srpski Krstur diči i ponosi čovekom kakvog su imali i koji je potekao iz njegove sredine.

profesor Bojan Drašković i akademik Časlav Ocić

O doktoru Šećerovu se može mnogo i dugo govoriti. Od osnovnog školovanja koje je završio u mestu, gimnazije u Segedinu, fakulteta i dva doktorata u Beču gde je završio biologiju i hteo da se bavi naučnim radom. Međutim, prilike su se promenile te je inspirisan rodoljubljem 1912. se vratio u Srbiju da učestvuje u njenom oslobađanju. Vlada je  bila mišljenja da je on mnogo potrebniji i korisniji da se bavi ekonomijom i po završetku ekonomskih studija i doktorata u Engleskoj vratio se da bi se bavio agrarnom reformom i politikom. Zajedno sa svojim istomišljenikom i jednim od osnivača Demokratske stranke Ljubomira Nenadovića sa srpskocrnjaninom Milutinom Jakšićem se borio za interese banatskih seljaka u agrarnoj reformi za koju je bio zadužen na nivou Banata, Bačke, Srema i Baranje. U svojoj agrarnoj reformoi se zalagao za socijalne probleme seljaštva i sprečavanje njegove proletarizacije u čemu mu je bio najveći oponent veleposednik, takođe narodni poslanik kao i on iz ovih krajeva, tačnije Obilićeva, Svetozar Stanković i kada je ovaj pobedio na izborima dr Šećerov se povukao iz politike i bavio se naučnim radom nastavljajući da izučava agrarnu ekonomiju.

Posle Drugogo svetskog rata mu je sve oduzeto što je imao, a imao je mnogo jer je umeo sa novcem da raspolaže, te je uspeo i tadašnju vlast da izigra da mu ne bi oduzeli i drugu veliku kuću izdao ju je za jedan dinar Amerikancima za ambasdu te nisu smeli da je diraju i uspeo je sebi da kupi stan. Zaposlili su ga redi rada na Institutu za ekonomiju koji nije dugo trajao. Svoja dela je dao, ili prodao Matici srpskoj, SANU i Ekonomskom fakultetu u Beogradu za koji znamo kako je sa njima postupao.

Veliki naučnik, ekonomista i političar koji je sporovodio agrarnu regormu na nezadovoljstvo čak i kralja, a naročito radikala nikada nije odstupao od svog načina i rada i razmišljanja.

Doktor Slavko Šećerov bio je i inspiracija kolonistima u našem kraju te su meštani Podlokanja hteli da daju ime mesta po  njemu, međutim, on je bio isuviše skroman da to prihvati i predlagao je da se zove Principovo.

Pored svog ovog rada bavio se i kulturom i bio je i nacionalni radnik. U Srpskom Krsturu su osnovano 1934. godine tri četnička udruženja, koja su prestala sa radom 1941. godine. Ali, u svemu, pa i u istoriji postoji uvek ali. Od 1953. godine bilo mu je zabranjeno da se vrati ili poseti svoje rodno mesto. Kao da nikada nije postojao. A njegova dela koja se i danas proučavaju i primenjuju tamo gde je moguće svedoče o njegovoj veličini i značaju.

DKP