Нови Кнежевац – Преподобна мати Ангелина Српска
Српска православна црква и верници данас, 12. августа обележавају Преподобну мати Ангелину Српску једну од војвођанских светитеља поред Стефана Слепог Бранковића, Максима и Јована Крушедолског, Теодора Вршачког, Рафаила Банатског, Јосифа Темишварског и Саве Горњокарловачког.
Преподобна мати Ангелина, световно име Ангелина Бранковић је била је кћи Ђорђа Аријанита Комнина, средњовековног господара области Коњуха и Шкумбе и супруга Стефана Бранковића, сина српског деспота Ђурђа Бранковића. Рођена је 1440.у Берату, у Албанији, а умрла 1520. у манастиру Крушедол који је и њена задужбина. Била је удата за Стефана Слепог Бранковића од 1460. до смрти Слепог Стефана . Имали су децу: Ђорђа, Јована и Марију.
Најлепше је казивала о великој светитељки мати Ангелини Љиљана Хабјановић Ђуровић у роману „Запис душе“ који је преподобној мајци Ангелини посвећен.
Роман „Запис душе“нас враћа у 15. и 16. век, век преврата, сатирања и нестајања. Ангелина Бранковић је из Албаније са мужем Стефаном који је имао само титулу деспота без земље живот провела у сиромаштву, али у духовном богатству, у осам градова и пет држава живећи од туђе милостиње. Сахранила је мужа младог, остала без сва три детета, али њена благост и доброта, смерност према вери остали су запамћени у нашем народу.
Три мајке постоје у српском народу, мајка Југовића, мајка Јевросима и мајка Ангелина која је последња деспотица српска. Роман „Запис душе“ нас и данас подсећа да и тада као и сада наша некада аристократија по богатству, данас по интелигенцији живи у расејању и преживљава оно што је мати Ангелина доживљавала пре више од пет стотина година. Да ли је то коб српског народа, као што је била коб издаје Бранковића на Косову, те су са Ангелином нестали последњи Бранковићи, а наша српска судбина је да лутамо земаљским пространствима у потрази за љубави, вером и надом.
У храму посвећеном Светом архистратигу Гаврилу у Обилићеву постоји икона мајке Ангелине Српске стара више од 150 година, рад непознатог аутора.
ДКП