05.11.2024
Čoka

Sanad (Čoka) – “Živa reč” Zubčevih povodom otvaranja izložbe dečijih radova

Osnovna škola “”Jovan Popović”  Čoka, odeljenja u Sanadu u saradnji sa Crkvenom opštinom Sanad je 30. avgusta organizovala pesničko –muzičko veče “Živa reč” sa Perom Zupcem i Milošem Zupcem povodom otvaranja izložbe dečijih radova nastali na ovogodišnjoj sedmoj po redu radionici “Male ruke – veliki potezi”  u crkvenoh porti u Sanadu.

Miloš i Pero Zubac

U prelepo uređenom prostoru oko crkve posvećene Spasovdanu među lejama sa raznolikim cvećen, drvećem, ukrasnim žbunjem i lekovitim biljkama raširili su se dečiji radovi na platnu po zidovima porte i Bogomolje , kao i njihove rukotvorine od testa koje su dečije vešte ruke oblikovale i ukrasile raznovrsnim povrćem i ispekle, izložile i poslužile mnogobrojne posetioce koji su došli sa svih strana red da vide nesvakidašnje, a već tradicionalno interesantne dečije radove koje rade sa učiteljicom iz mesta Ivanom Popov, a i da vide i čuju stihove čuvenog pisca “Mostarskih kiša” Peru Zubca i njegovog sina Miloša koji ga je pratio na gitari i pevao pesme na stihove starijeg Zupca. A Pero Zubac  je govorio stihove za najmlađu publiku koja ga je verno slušala u prvim redovima na ćilimima, za stariju publiku i duhovne pesme koje i priliče na mestu gde se poetsko – muzičko veče i događalo.

Pero Zubac okružen smiljem i biljem

Zupčevi su posebno vezani sa Sanad. Naime, pokojna supruga Pera Zupca je svoje detinjstvo provela u ovom selu jer  joj je deda bio više od 10 godina paroh u njemu i najlepše uspomene je vežu za njega, te je i sama baveći se književnošću napisala zbirku pripovedaka sa sećanima iz Sanada koje je pesnik poklonio mestu.

Crteži sa radionice

Učiteljica Ivana Popov za sedmu po redu radionicu “Male ruke – veliki potezi” je rekla  – Sa dvadesetak dece sam ove godine provela prepodneva u šumi u znaku  lendarta i u znaku reciklaže. Sakupljali smo odbačene grane , pravili apstraktnu instalaciju od grana koju smo posle od frabi koje su nam ostale od ranije upotrebili i oslikavali stare plahte koje smo dobili u selu. Atmosvera je bila izuzetna , a nakon  rada u šumi smo dolazili u Bogomolju da se deca još druže i počaste jer su žene iz crkve pripremale ponude. Trećeg dana , tj. danas smo  pre podne proveli  u Bogomolji. Ujutro je zamešeno testo, a zatim je svako dete dobilo komad testa i oblikovalo prema svom nahođenju i dekorisalo raznim lekovitim biljkama i povrćem. Sav dekor je organskog porekla i sve je zdravo, u znaku prirode i veličanja lepote, a sve je u znaku borbe za lepotu sveta.

I apstraktno i konkretno

 -Mi živimo savremeno hrišćanstvo i zdrave i prirodne temelje želimo da usadimo deci- nastavlja priču učiteljica Ivana – da povežemo izvornu prirodu, nešto što je i tradicionalno i pripada sadašnjem dobu i to provejava u našim  radovima, a Pero Zubac je spona između sadašnjosti i prošlosti. Deca  su spona između sadašnjosti i budućnosti i ako to sagledamo iz ovakve  perspektive onda smo svi jedna celina ove večeri u Sanadu.

Prijatelji sa strane poštuju rad Ivane Popov

DKP