Novi Kneževac –ZAVIČAJ U SRCU I DELU – RADOVAN HORVATOV
Radovan Horvatov je rođen u Banatskom Aranđelovu pre 70 godina . Zabavište , osnovnu školu i Gimnaziju proveo je u rodnom mestu , odnosno u Novom Kneževcu.
Za vreme školovanja u srednjoj školi se isticao u glumi i recitovanju, a profesorica Persida Dišić je učenike spremala za prigodne priredbe. Sa 16 godina je igrao u pozorišnim predstavama Amaterskog pozorišta „Jovan Popović“ iz Novog Kneževca koje je postojalo skoro 50 godina do 1997. godine . Prva predstava u kojoj je igrao je bila „Gospođa ministarka“, glumio je poslužitelja iz ministarstva i druge sporedne uloge.
Gluma ga je odvelo u Akademsko kulturno umetničko društvo „Sonja Marinković“ u dramsku sekciju kad je počeo da studira u Novom Sadu, a opredelio se za istoriju jer je voleo priče starih i pamtio šta su oni tiho između sebe pričali o zabranjenim temama i o svom nezadovoljstvu i zato što je voleo narodne epske pesme koje je od svoje babe slušao jer je ona dobro pamtila mada je bila nepismena i samim tim ga zainteresovala za srpsku istriju srednjeg veka. Sa glumcem Veljom Macutom je stigao u Srpsko narodno pozorište i igrao u sporednim ulogama, na kraju je igrao u sedam pozorišnih predstava, ali je i u „Sonji Marinković“ nastavio da glumi.
Nije imao nameru da živi u Novom Sadu posle završetka fakulteta, nego da radi u prosveti. Zaposlio se u osnovnoj školi u Srpskom Krsturu i Banatskom Aranđelovu na zameni pre vojske, a posle odsluženog vojnog roka nije bilo posla pa je otišao kod tetke u Ameriku koja se nadala da će ostati kod nje. Njega je srce vuklo u zavičaj, kao pravog Lalu koji voli da pripoveda , sluša i da lagano sve radi. Po dolasku u zavičaj zaposlio se u Subotici i predavao istoriju četiri ipo godine i kad se ukazalo mesto sekretara Radničkog univerziteta 1983. vraća se u Novi Kneževac i tu zauvek ostaje.
Firma je menjala ime od Kulturno obrazovnog centra do Narodne biblioteke „Branislav Nušić“, a on je ostao i bio organizator kulture, direktor, bibliotekar, istoričar zavičajnog odeljenja, Legata Vasilija Đ. Krestića i još svega jer je biblioteka noslilac svih kulturnih zbivanja u opštini.
Radovan se i u Novom Kneževcu bavio glumom dok je pozorište trajalo, ali se vrlo brzo vezao za crkvu i njeno pojanje i priključio se horu „Sveti Vasilije Veliki“ pri hramu gde su pojali na liturgijama. Kasnije je postao horovođa pri hramu „Svetog arhangela Gavrila“ u Obilićevu, a sada je i crkvenjak tamo . Za njega je vera ne samo verovanje u Boga nego i Zakon Božiji koji treba poštovsti.
Radovan – Raka se bavi i proučavanjem običaja i verovanja narodnih kod Srba, a kao prateću delatnost sakuplja stare reči i izraze iz ovog podneblja: potisko – pomoriškog govora (Severni Banat) i objavio je nekoliko radova u „PČESI“ ( Proleće na Čenejskim salašima, udruženje koje se bavilo kulturom, tradicijom i etnologijom Vojvodine) koje na žalost , više ne postoji. Bio je i sad je predsednik Kulturnog udruženja „Sećanje na nekog“ u Banatskom Aranđelovu gde su osnovali „seosku biblioteku“, održavali književne , istorijske i etnološke večeri, razne radionice i izdali nekoliko knjiga.
Radovan je napokon dočekao da se bavi „pravom istorijom“ , uglavnom sakuplja istorijsku građu za istoriju ovog kraja. Osnivač je pored Radovana Nježića i drugih „Kulturno – istorijskog društva Srba severnog Banata Đorđe Servijski“ koje je osnovano 2021. i od tada bar jednom mesečno drže tribine i druge akcije iz novije zavičajne istorije, a bavi se i obeležavanjem istorijskih datuma i negovanja istorije sećanja.
Radovan je uspešan deda , koji čuva unuke Stefanu i Vasiliju koje iako male već su redovne članice Biblioteke, mlađa među slikovnicama, a starija je među dečijim knjigama.
Naravno, uz sve ovo što je postigao kao profesor istorije – bibliotekar , Radovan je 43 godine u braku sa Bebom – Dragicom, imaju Katarinu i Damjana, a od nedavno i unučice Stefanu i Vailiju , Stefanu koja je đak- prvak koju sve interesuje.
A deda? Još da je malo više vremena pa da stigne sve da uradi što je naumio.
DKP
fotografije : Potiski News i lična arhiva
Projekat “Zavičaj u srcu i delu”je sufinansiran iz budžeta opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva