Podlokanj(Novi Kneževac) – Muzej galerija sa 1000 eksponata

Muzej je sastavljen iz četiri oblasti: naivne ikone, grčarija, preparirane price i slike slikara savremnog brutarta

Ni mlađeg, ni lepšeg sela, u opštini Novi Kneževac, a prava je kulturna riznica opštine. Uređene ulice, okrečene kuće, ofarbana drvenarija, iznešene klupe ispred kuća, mnogo zelenila i podosta automobila ispred  skoro svake kuće, da ne poveruješ. A tek prilazi  – ćuprije preko 20 je  građeno od cigli koje je postavo Milivoj Bato Klepić, a umetničke figure od kamena na njma je uradio Ilija Filipović.U malenom Podlokanju sa manje od 100 stanovnika krije se velika tajna i velika lepota iza renovirnih zidova  starog Doma kulture.

Milivoj Bato Klepić se posle više od 30 godina vratio u selo, kupio  i renovirao stare kuće, kovačnicu, dobio na korišćenje Dom kulture i od svega toga namestio prvo prijatno mesto za stanovanje, otvorenu galeriju za skulpture  i Muzej.

Ideja da se  ovako nešto napravi u Podlokanju je potekla zato što Klepić potiče iz sela. Kao mali je otišao u Beograd i tamo postao poznati galerista i kolekcionar. Kad se pre nešto više od 20 godina vratio u selo kupio je nekoliko kuća, kovačnicu- magacin i počeo sa renoviranjem. – Nisam razmišljao, kad sam počinjao da će to biti galerija, prostor za to – priča Milivoj Klepić. – Međutim,dobro je ispalo.

Umeđuvremenu, Bato Klepić je promenio koncepciju svojih umetnina. Zbirku slika Save Sekulića, Emerika Feješa i Ilije Bosulja i slulpture Stanisavljevića, kao i velike   apstraktnee slike formata,  2 x 3 metara Radomira Damjanovića Damjana zamenio je drugim slikama brutarta živih slikara koje želi da promoviše i podržava i naravo tu je i zbirka naivnih ikona preko 130 njih starih od 100 do 200 godina, 100 slikanih na platnu i 30 na staklu koje nisau poštovale tehniku klasičnog ikonopisanja nego svoja nadahnuća, te ih ni crkva i kritičari umetnosti ne poštuju, ali su vrlo cenjene i tražene u inostranstvu, jer naš trv. brutart je vrlo cenjen i nepoznat našoj široj javnosti, a kako kaže sam kolekcionar niko se još nije potrudio da ih izučava. Ne znaju se autori ovih ikona jedini je prepoznat Svilengaća iz Mokrina. Tu se nalazi i preko 400  primeraka grnčarije stare do 150 godina, mada ima primeraka i iz neolita, kao i velika zbirka  prepariranih prica koje je otkupio posle smrti zoopreparatora  Radivoja Brace Jančića jer smatra da su ptice interesantne za rad umetnika i da im privlače pažnju, a naravno i za   decu, a njega  vezuju za detinjstvo kad nije bilo igračaka, nego samo  ptica i njihovih jaja koja su sakupljali.

-Nastupila su teška vremena, za umetnost naročito se nema baš razumevanja, po nekad se čini da nema ni potrebe za njom, ni interesovanja, slaba je posećenost Muzeja, tek po neko svrati – žali se Klepić.

Nekadašnji Dom kulture, dat 100 godina na korišćenje Bati Klepiću pretvoren je  u Muzej ne galeriju jer nije prodajnog karaktera  je bio poprilično rinuiran. Bato je sve to renovirao. Ali, nedavno je propao krov te je Bato morao da se odrekne nekih umetničkih dela da bi popravio krov zdrade i spasao umetnička dela koja su pohranjena u Muzeju koji se u načeli zove „Troneđa“ jer se selo Podlokanj nalazi na tromeđi tri države Mađarske, Rumunije i Srbije, a idejni tovorac imena je akademik , vajar  Sava Halugin koji je i izvajao skulpture od bronze u okviru Muzeja mada su sakupljački iliti kradljivci sekundarnih sirovina otuđili umetnička dela:  portret Milorada Pavića , ruku Stojana Bračića , kao i bistu kralja Aleksandra I Karađorđevića rad Frana Menegela Dinčića koju je Bato potpuno obnovio, a nisu odneli harmoniku koja je teška preko 100 kg, bistu Mihajla Pupina, a pored nje je ovog puta od kamena izrađen portret Milana Ajvaza čuvenog glumca rodom iz Srpskog Krstura.

Danas Bato Klepić promoviše žive umetnike koji se bave brutartom  Živka Grozdanovića Geru, Ivanu Stanisavljević i Georga Urkoma iz Londona. Današnji muzej ima četiri segmenta, naivne ikone, grnčariju, price i slike savremenika rađene u brutart maniru.

Milivoj Bato Klepić je uložio i još uvek ulaže mnogo vremena, truda i novca da bi Podlokanj učinio da bude značajna turistička destinacija i centar kulture u regionu. Jer, Muzej u Podlokanju je važan umetnički centar te se priključuje riznici kulturne baštine opštine Novi Kneževac. Samo selo je  pretvorio u umetnički pejzaš sa tajnom lepote u samom centru u najvišoj zgradi u mestu i kad se uđe  u nju zastaje dah od lepote, mnoštva umetničkih eksponta, do iznenađenja koja se u njoj nalaze.

Veći deo ikona se nalazi u ovom trenutku na izložbi  u Beogradu, u galeriji RTS-a, kao i slike Ivane Stanisavljević.

A za sebe kaže iako se ostvario i kao galerista, koleksionar , u duši umetnikbio je  zaljubljenik u selo u kojem je uvek bio jednom nogom. Međutim, sada stoji sa obe jer misli da je sreća u zavičaju i odlučio je da svoj zavičaj pretvori u umetničko delo.

Podlokanj nije daleko. Kad se ide za Mađarsku  (a ide se često)  treba da se skrene 21 kilometar  u desno u Novom  Kneževcu i stigne do Podlokanja. I Muzej i Bato rado očekuju posetioce, kao i samo selo. Jer to je zaista velika kulturna baština Novig Kneževca koja rečima ne može da se iskaže.

DKP

fotografije:  redalcija     

Projekat “Kulturna riznica Novog Kneževca” je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.