Novi Kneževac –Pomocija knjige “Šala nas je održala , njojzi hvala” Vladimira Ristića
U organizaciji Narodne biblioteke “Branislav Nušić” u subotu, 24. februara u Novom Kneževcu je održao književno veče dr Vladimira Ristića, rodom iz Novog Kneževca, sada dr primariusa hiruške ortopedije u Subotici.
Pred mnogobrojnom zainteresovanom publikom autor je predstavio knjigu satira “Šala nas je održala, njojzi hvala” ( smešna strana srpskog mentaliteta) uz pratnju tamburaškog orkestra “Lale” koji su pevali stare banatske pesme, jer je pisac ljubitelj ovkvih pesama , a ne savremnih , džeza, roka i klasike baš nije ljubitelj, što je istakao u svojim zapisima diskretno se podmevajući stihovima koji su pevani godinama.
Vladimir Ristić sa „Lalama“
Veče je započelo čitanjem satirične pesme “Autobiografija” gde je pisac istakao svoje poreklo, afinitete, htenja i predstavio svoj život. A ovo je ujedno bio i poklon za 75. rođendan svojoj majci Nadi koja je bila prisutna u publici, kao i mnogobrojjni njeni đaci jer je ona svoj radni vek provela kao profesorica književnosti u ovdašnjoj srednjoj školi.
dr Vladimir Ristić sa porodicom, bratom, majkom i sinom
Pisac je govorio o sve tri svoje knjige: “(Ne)savršeni mi”u kojoj približava i pacijente lekarima i lekare pacijentima i pokušava da prevaziđe jaz koji postoji među njima. U satiričnom prikazu “Yugo, Yugo, rodna grudo” s nostalgijom se prisećao kultnih događanja iz tog perioda, od svadbe, do odlaska u JNA, vojničkog pasulja i drugo što je kod većine publike izazvalo različita osećanja.
Prisutni na književnoj večeri
A u knjizi “Šala nas je održala, njojzi hvala“ koju je izdao “Grafoprodukt” iz Subotice 2023. govori o srpskom pozdravu, praznicimma, govorima na seoskim svadbama, srpskim oglasima izborima, srpskim kletvama. U knjizi su napisani ustvari satirični zapisi o Srbima, srpskoj istoriji, običajima iz krajeva gde Srbi žive i objedinjuje ih u vidu kratih zapisa ili dužih satiričnih formi.
Na pitanje oktud to da je počeo da se bavi pisanjem Vladimir Ristić je citirao Čehova ” Venčan sam za prvu ljubav – medicinu, a književnost mi je ljubavnica, pa kad mi jedna dosadi, ja provedem noć s drugom.” Inspisaciju kaže da pronalazi u trenutku. Napisao je neke otadžbinske pesme, pesme o Banatu, pa vezano za medicinu, međuljudske odnose, nacije. U njegovom delu se oseća šarolikost. Za sebe kaže da je realan, nekima težak, ne živi na maštarijama, eto, malo je yugonotalgičar, a prisutna je i nostalgija za zavičajem. A za život kaže da je onakav kakav ga uredi. A uspeo je da uredi da spoji dva dobra.
DKP