Orom (Kanjiža) – Malomfesztival kulturno blago Kanjiže

10 godina poljane Oroma upijaju zvuke i energiju mladih, a i onih koji to više nisu, ali se tako osećaju i uživaju druge nedelje avgusta u sinergiji koja postoji među nekoliko hiljada ljudi koji cirkulišu po ravnici koja je požnjevena, pokošena, posuta iseckanom slamom da bi sprečila prašinu, a prisutni iako prašnjavi od nogu, do kolena, i  po licu uživaju u svakom trenutku provedenom na festvalu  jer nema granica, ni unutrašnjih, ni međuljudskih, niti među državama. Uživaju u netaknutim vredostima i lepotama Vojvodine gde su se spojli mašta, stvarnost, etno i nebo.

Priča oko logorske vatre na ledini pored vetrenjače

Malomfesztival se odvija u organizaciju omladinskog udruženja Wemsical Srbia već 10 godina i čini se da po zavretku sledeći ne može biti bolji, jer je ovaj bio fantastičan, ali i ove godine, kao i prethodnih je bolji, ako nešto može biti bolje, ako je već bilo dobro.

Ove godine je bio naglasak na čipki, rustičnom, romantičnom i vuklo je  na rokoko, bilo bi kičasto da nije bilo vrlo ozbiljne tehnike na četiri bine, glavnoj  – Bitang, maloj  – Bagrenjak, Etno i bina kod bazena sa DJ muzikom. I sve to  od 8. do 10. avgusta.

Romantika, rustika, vintidž…, kič. a lepo

Ali, ekologija, ekologija, ekologija je ono što već svi stari znanici i novi posetioci prihvataju, da se može uživati u svarima iz prirode, od recikliranih predmeta, od već korištenog materijala i ne koristiti predmete za jednikratnu upotrebu da ne bi iza sebe ostavili smeća. Kad se sve to sakupi na jednom mestu, na jarošu, međ`prašinom ,može samo da se uživa u muzici za svačiji ukus, umetnosti, fotografiji, književnim razgovgorima, glumi, slikanju, ili jednostavno razmišljanju, nenadanom prijateljstvu i neobičnom razgovoru….

Organizatori – Tamaš, Žofi i Lea

Uvek treba istaci cilj festivala- rekao je Tomaš Horvat , predsednik Omladinskog kulturnog  udruženja Wemsical Srbia  I orgazizator X festivala – Kad smo počeli 2014. da organizujemo festival  želeli smo takav kakav još nije bio u Srbiji. Želeli smo da napravimo veliku zajednicu , kao porodica i da branimo prirodu ne ostavljajući iza sebe smeće.  I da pored vetrenjače napravimo nešto što ćemo moći da svake godine koristimo na festivalu i da ljudi iz Oroma ili okoline mogu da organizuju nešto. Na primer ove godine je “Cirkoneo” iz Novog Sada, koji je sa nama tri godine, u juni  je umao kamp za decu od 10 do 17 godina. Početak je bio sastavljen  ni od čega. Bila je jedna bina, ali kako je vreme prolazilo polako se gradilu i za 10 godina smo uspeli. Pored bina koje imamo, imamo bazen, etno kuću, kuhinju, prostore za toilet, a plan nam je za naredni festival da sagradimo trpezariju  za 150 ljudi, A bio je i ostao najvažniji cilj – da brišemo sve granice, brišemo lične komplekse, da brišemomsve granice koje postoje. Tomaš Horvat je zadovoljan kako se festival odvijao jer su imali volontere ne samo iz Srbije,nego iz 12 zemlja, Japana, Belgije, Brazila …I kaže kud god se okrenuo video je osmeh na licima prisutnih, I naravno da je bio zadovljan.

„CIrkoneo“ sa zainteresovanim mališanima

Zadovoljna je sve vreme i Lea Blaško, jedna od organizatora X festivala jer svi orgnizatori su volonteri i grade zajednicu što je i u fokusu. Ove godine  su im gosti iz Češke , iz Čilea, Francuske, Etiopije, domaći bendovi, bendovi iz Mađarske. Isriču rad bazena od 10 pre podne do 21,00 sat uveče i raznoliki program što je specifičnost ovog festivala, kampove. Raznolika je hrana, piće, domaće radonosti i rukotvorine i dnevni programi. Ove godine je bila i promocija knjiga, kao i izložbe slika, npr. Marije Kozomore, Adrijana Ujhazia iz Novog Sada. – I deca su deo festivala od samog početka – rekla je Lea – Ona su deo ove zajednice. Ovde razni ljudi mogu da vide ono što vole , ili vide nešto  novo da novo i nauče i zavole i provedu delić leta zajedno.

Prostor za privatnost i odmor 

Žofi Serda je bila zadužena za umetničke kampove koji su završeni dan pre festivala, tj, nultog dana festivala kad su mladi predstavljali šta su uradili tokom trajanja  kampa. Ove godine je bio muzički kamp, kamp glume, filozofije, kamp fotografije koji je trajao svo vreme Festivala jer su  učesnici fotografisali. – Bilo je vrlo uspešno jer su mladi bili vrlo kreativni, dobra je bila  predstava, rasprava  pro i kontra u filozofiji, koncert muzički je bio divan. Za sve to vreme trajao jei kamp za vizuelni deo festivala, sakupljala se građa. Bilo nas  je oko 100, prava porodična atmosvera, ali 7. avgusta je počelo da se povećava i evo oko četiri hiljade dnevno cirkuliše na festivalu. Ove godine je više posetilaca , ne samo zbog programa, nego  zbog toga to ljudi pričaju o Festivalu i preporučuju ga svojim prijateljima , poznanicima. Svrha svega što radimo je da napravimo Malom zajednicu da to leti bude jedna fiksna takčka u  Vojvodini . Ne želimo da budemo veliki . Sasvim smo zadovoljni sa 3-4 hiljade posetilaca dnevno jer ako bude  veći izgubiće se trenuci kad možemo da sednemo i da razgovaramo sa nepoznatim ljudima, a  sutradan ćemo biti poznanici i prijatelji. Ovako blago treba zadržati .

Koncert je bio dobarm baš!

Kada sve prođe ostaju fotografije koje dopunjuju doživljaj i nedozvoljavaju da se nešto zaboravi, od cirkuskog kampa za decu i omladinu, kreativnog pisanja, sobe za odomor, samog kampa gde se noćilo, do ulice među bagrenjem od prelepih rukotvorina koje nisu bile kič, vrlo su se približile umetnosti, jer je među njima bilo mnogo originalnih stvari. I uvek ostaje ono uf! Da li sam  nešto zaboravila da pomenem, a da, pa ko je se nastupao, samo na primer “Toot Ensemble” iz Češke, “Artan Lili”, “ Kanda, Kodža I Nebojša”, “Stereo MC`s” iz Ukrajine, “Belga” iz Mađarske, “ Profesor Čonta i Patka” i još mnogo drugih, Arpad Bakoš, “Todorrica”, “Sjaj &I” i…

Prostor gde su izložene keativne stvari- torbe od kože Ivane Šećerov

Kad se spomene Kanjiža, nije samo u pitanju Banja po kojoj se prepoznaje, i Malomfesztival je postao prepoznatljiv mlađim generacijama širom Srbije, Mađarske i regiona, po dobroj zabavi, novim i starim poznanstvima i prijateljstvima, novom naučenom i stečenom i ponesenom u svoje mesto boravka s željom da sledeći avgust dođe što pre i da se ponovo sve to preživi ponovo, novo doživi i uživa u životu.

tekst  DKP

fotografije Ivana P

Tekst pripada sufinansiranom projektu “KULTURNO BLAGO KANJIŽE”

Projekat “Kulturno blago Kanjiže je sufinansiran iz budžeta opštine Kanjiža.  Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.