Санад (Чока) – Обележена храмовна слава на Спасовдан

Храм посвећен Вазнесењу Господњем је сазидан крајем осамнаестог века (1794. године).  Црква је иконописана и иконостас је радио 1819. године Модошанин Милутин Бедранић који је стављен је под заштиту државе.

На црквену славу окупља се мноштво верника не само из села, него и из околине. Током свете литургије је било мало верујућих, док је на вечерњу и резању славског колача било изузетно много верујућих и гостију.

У присуству начелника округа Николе Лукача, председнице општине Чока Стане Ђембер, покрајинског посланика Ласла Кормароша и других челника општине Чока кумова славе: Месне заједние Санад, породице Преде, Чонић и Живанов и мноштва верника, на овогодишњи Спасовдан, 17. маја  вечерње и резање славског колача су чинили архијерејски намесник новокнежевачки  пртојереј ставрофор Душан Рус, протојереји Горан Ивков и Радоје Перин, протонамесник Драган Ђукић и јереји Душко Кострешевић, Светолик Симулов и домаћин храма Александар Павловић уз појање појаца из свих храмова из околине.

Протојереј Горан Ивков из Падеја је произнео славску беседу говореће о Вазнесењу Господњем нагласивши речи апостола Павла „Никакако и ни у чему не будите пример спотицања и саблазни , помажите се у свему као слуге Божије: у трпљењу многом, у невољама, у бедама, у теснотама, у тамницама, као незнани и као познати , као и онима којима намењују смрт, а ево сви смо живи… као жалосни, а који се једнако веселе, као сиромашни, а који многе обогаћују, као они који ништа немају , а све имају.“ Настављајући речима – Све ово морамо имати на уму ако желимо да опстанемо као хришћани. Нарочито се не смемо изговарати да време није погодно. Свако време је погодно ономе који хоће да ради на добру. Поготово је важно упозорити хришћане на то да баш о данашњем празнику јер је сада време најбоље јер је дан спасења.

Након резања славских колача у порти храма су млађи чланови Културно уметничког друштва „Вук Караџић“ из села  отпевали и одиграли народне игре.

А око порте храма како је обичај у Банату распрострло се мноштво шатри са разним ђаконијама које су улешале дан малишанима, а, богами и другима од, слткиша, бројаница, разних ирачака, гардеробе, до рингишпила и трамболине. За свакога по нешто.

Црквена звона стара 224 године су дуго звонила гласећи у здравље приложника који су даривали храм за славу. –  ДКП