Đala ( Novi Kneževac) – Ankica Utornik Orčić Dama godine u Region za 2018.

Ankica Utornik Orčić je sredinom oktobra  dobila piznanje Dama Region za 2018. godinu sa svoj  humanitarni rad, doprinos i  stvaralaštvo i razvoj kulture u Vojvodini. Priznanje je dodeljeno na svečanosti u Vrnjačkoj Banji. Znak da je na pravom putu

U organizaciji Udruženja građana „Dete u srcu“  na čelu sa više puta nagrađivanim Dejanom Pantićem i njegovim i timom po peti pur za redom organizovana je manifestacija dodele proznanja Dama Regiona istaknutim ženama Srbije i Regiona , ovog puta u Vrnjačkoj Banji , u hotelu „Fontana“ u okviru obeležavanja 150 godina turizma u  Banji.

Samu manifestaciju 16. oktobra je otvorio ministar zaštite životne sredine Vladan Trivan pri  Vladi Republike Srbije i predsednik opštine Vrnjačke Banje Boban Đurović koji je i upriličio koktel parti u prostorijama opštine laureatkinjama Dama Regiona. Prisustvovalo je preko 350 zvanica  iz svih svera života. Među nagrađenim damama su načelnica privredne komore Srbije Branislava Simanić, grupa „Frajle“ pevačica Ivana Jordan, Aeta Salh iz Bosne i Hercegovine, Sanja Garić iz Hrvatske, doktorka nauka Mileva Pavlović iz Crne Gore , Đenita Šebo iz BiH, Žana Alpeza iz BiH, a među njima i Ankica Utornik Orčić iz Đale kao jedina Vojvođanka koja je dobila priznanje za svoj  humanitarni rad kojim se bavi celog života.

U ovako maloj sredini ( opština nema ni 11.000 stanovnika) treba da je čast što iz nje  potiče žena čija se humanitarna delatnost , rad i sposobnost prepoznaje u celoj Srbiji i Regionu oko nje. -Poseban žiri je imenovao laureatkinje među kojima sam i ja što me je jako iznenadilo  i ujednio obavezalo. Biti humanitarac i baviti se time je delatnost koju retko ko prepozna,  jer nije javna i ne uklapa se u političke vode jer neprekidno traje. Bila sam izuzetno ponosna kad je na video bimu uporedo sa mojim slikama krenula priča o meni  i mom radu – kaže Ankica još uvek nesvesna priznanja koje je dobila

-Ponoviću ono što sam rekla tamo za katedrom, da ovo priznanje i titula je znak da sam na pravom putu. U ovu statuu su utkane suze ostavljene dece po domovima, pa i moje usvojenice, osmesi starih ljudi po staračkim domovima i sve dobre stvari koje su se desile u mojoj okolini, a zahvaljujući mom upornom radu  – rekla je tokom razgovora Ankica.

Porodica je iznenađena, naravnom zadovoljna i ponosna, meštani zbunjeni i u čudu, kao da ne veruju. Ali, tu su novine, televizije, gradonačelnik Vrnjačke Banje, Skupština Beograda koji odaju Ankici Utornik Orčić počast, pažnju i zahvalnost za njen rad.  A zlatna članska kartica sa brojem 101 govori više nego bilo kakava priča.

E da  nas je više takvih u Novom Kneževcu.

DKP

U razgovou sa Ankiom Utornik Orčić – OTKRILA LJIBAV I POKAZALA SVETU

Zašto je Ankica Utornik Orčić takva kakva jeste i zašto je dobila priznanje prepoznali smo u razgovoru sa njom!

Šta je obeležilo vaše detinjstvo ?

–Volim da čitam mnogo. Kao dete sam bila krupnija, i prvi put sam išla na takmicenje iz estetskog čitanja u drugom razredu osnovne skole. Sećam se da sam tada prvi put morala da kažem neistinu. Učiteljica mi rekla da moram da kažem da sam četvrti  razred jer drugi razred ne sme da učestvuje. Naravno, pobedila sam i dobila svoju prvu nagradu. Knjigu “Družina Pere Kvržice”. Niko sretniji i ponosniji od mene. Knjiga mi je uvek bila i ostala strast. Žanr nije bitan toliko, nekada noć prođe i ne primetim u čitanju. Naravno, dobro uvežbana čitala sam pesme na književnim večerima škole pesnikinje Marije Simoković i pesnika Rajka Balabana. Tada u staroj, prelepoj velikoj drzavi Jugoslaviji su deca mnogo putovala. Obilazila znamenitosti i spomenike. Kao neko ko lepo čita taj lepo i recituje, pa sam morala uvek znati da ću recitovati na spomeniku Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja. Kao pionirka sam putovala u Prištinu na druženje pionira gde sam pevala pesme toga kraja. To mi je ostalo duboko urezano i danas u pamćenje – običaji toga kraja kojim sam se oduševila. Tada su knjige bile najvrednije nagrade, kao dobar đak sam se uvek trudila biti prva i dobiti knjigu.

Kad ste počeli da radite u školi da li ste svoj entuzijazam prenosili na decu?

–  Radeći u školi pokušala sam preneti na decu strast takmičenja i da budu prvi. Organizovali smo takmičenje konobara i kuvara koje smo spremali za državno takmičenje. Najbolji je išao. Jednu devojku koja je pobedila,a nije imala uniformu sam počastila frizurom i uniformom. Tada moja firma Butik “ASTELA” je bio sponzor za završetak svake školske godine. Pripremali smo ukusna jela za sve profesore da pokažemo šta smo naučili.

Vi ste samohrana majka. Kako ste uspeli da se izborite u društvu s tim statusom?

– Moja osnova je ipak ugostiteljstvo i moj čitav radni vek je protkan njime. Da bih kao samohrana majka opstala i bila dobro plaćena morala sam biti najbolja, najljubaznija. Tako sam 1984. dobila diplomu za osvojeno drugo mesto “Najljubazniji konobar Vojvodine”. To mi je 1987. obezbedilo mesto  na takmičenju ugostitelja u Beču u hotelu “Evropa”  kao predstavnik Subotice. Tada je to bio veliki izazov jer je bilo 6 republika i svaki veći grad je slao svog predstavnika. Znajući u životu za siromaštvo nikada posle nisam zaboravila one koji nemaju. I danas mi je to prioritet. POMOĆI. To nije samo reč već osećaj koji me ispunjava.

Bavite se humanitarnim radom pomažući starima i deci?

-Divno je videti nasmejano lice starog čoveka u domu kad dobije parče torte, ili deteta ostavljenog u domu kad dobije narndžu. Moji roditelji su imali nas šestoro dece. I mi smo za Bozic i Uskrs dobijali slatkiše. Naravno, morali su nas školovati i nije ih  bilo za svaki dan. Sad se sa njima osećam srećno kao onda kad sam dobila ja kao dete.

A šta vas čini tužnom?

-Tužna sam ako u toku dana nisam mogla učinito neku pravu stvar, a bilo je prilike. Trudim se u poslu koji obavljam da je to urađeno najbolje. Priznanja se stiču i dolaze i onda kad se najmanje nadam. Kao i priznanje Dama Regiona 2018.

Ankica Utornik Orčić je ipak srećna žena, majka, baka i prabala, a nema ni 60 godina, ili ih puni ovih dana. Otkrila je ljubav i pokazala svetu!

DKP