Novi Kneževac- Đala-Šesto godina Đale – Istorijska građa o Đali

U  KORAK SA SVETOM POČETKOM XX VEKA

Prošle godine je u sopstvenom izdanju „Šnjoda“ Aleksandar Saša Cvejić, u Đali znan samo kao Šnjoda objavio knjigu povodom više od 600  godina postojanja Đale „Šest vekova Đale“ – prilog za istoriju severnobanatskog sela na više od 130 strana u znak sećanja na svoje roditelje, i u prilog svojim prijateljima , poznanicima i selu na polzu i korist.

Tačno 2011. je bilo šest vekova od nastanka Đale, dugo se pisalo, istraživalo i knjiga je stigla do svojih čitalaca koji sa radošću je prelistavaju i uživaju u njenom sadržaju.

Kako je sve počelo?

-Kao brucoš sam počeo da sakupljam istoriju za Đalu jer sam kao dete slušao o tome. Imao sam strica koji je emigrisao u Ameriku i sa sobom su poneli knjigu „Istorija Severnog Banata“ Dušana J. Popovića i stalno su je nosili sa sobom i pričali o njoj. Kad sam počeo da učim u Naodnoj biblioteci u Beogradu 1973. godine u registru knjiga sam tražio sve vezano za istoriju ovog dela Banata i više mi je to odvlačilo panju nego samo učenje i tu sam pronašao podatak da prvi pisani spomenik o Đali datira iz 1411. godine. Naravno, sve što sam kasnije nalazio bilo je u toj funkciji, da sam čak zarazio svoje prijatelje o pripovetkam o Đali da su i oni kad su našli podatak o Đali me upućivali u to. Čak je i moj kum dr hemijskuh nauka Zoran Kljajić, koji je radio u Institutu za morska istraživanja u Kotoru, našao u Kotorskom muzeju podatke o Đali, o sokolskom pokretu u mestu i tako je to krenulo.

Kako je teklo istraživanje?

-Sporadično i kampanjski sam istraživao. Ono što mi je dostupno o Đali , a u tome mi je mnogo pomogao i podstrekivao akademik Vasilije Krestić. Kao Đalinac me je upućivao na istorijske izvore , literaturu, a u novijem vremenu je bilo zapisa u arhivi Đalinske parohije zahvaljujući tadašnjem mesnom parohu Milenku Saviću imao sam mogućnost da pregledam sve crkvene knjige Đale od 1830. do kraja 20. veka , uz napomenu da su crkvena arhiva i celo selo izgoreli 14. marta  1849. godine u Mađarskoj revoluciji 1848- 49.  nakon bitke kog Đale 1849. te o  Đali nema mnogo podataka  jer je sve izgorelo. Verovatno da u drugim arhivima:Segedinu, Temišvaru, Budimpešti ima podataka o selu  i to je težak put i to ostavljam nekom drugom da dopuni i nastavi priču o istoriji Đale.

Zašto knjiga nije objavljenA 2011. ? 

Materijala je bilo dovoljno za kjigu, novca nedovoljni, sluha da se knjiga objavi nije bilo ni od strane Mesne zajednice, ni od strane opštinske vlasti te nije obeleženo knjigom Šest vekova Đale.

I na kraju kako je knjiga objavljena?

-Valjda nekom svojom veštinom o svom trošku sam sam odštampao skromnu knjigu , prvenstveno zbog ljubavi prema Đali. A i posvećenost seljaka svom selu i želje da se unapredi život i standard u njemu u svim sferama me je najviše impresioniralo. Recimo, na osnovu onog što sam pronašao želeli su da idu u korak sa svetom početkom XX veka . Đala je tada imala tri diletantske pozorišne  družine,  imala lutkarsko pozorište, jedno od 10 koja su bila u Kraljevini Jugoslaviji. A kroz sve je provejavalo visoki moral na kojem se insistiralo. Bili su izopšteni iz društva oni koji su živeli u vanbračnoj zajednici, kradljivci su bili strogo kažnjavani i izvrgnuti javnoj osudi, da ne širim dalje.

redakcija Potiski News   

fotografije redakcija

Projekat „Šesto godina Đale“ je sufinansiran iz budžeta opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *