Novi Kneževac – 600 godina Đale Marija Cica Latinović I deo

Đala je moja duša

Kad kažeš Marija Latinović , stane se, pa se zamisli, ko je to. Ono Latinović zvuči, a nikako da se spoji. Ali kada kažeš Cica onda ne samo Đalinac, nego i pola Novog Kneževca zna ko je.

A ko je Marija Cica Latinović? Svakako umetničk duša  koja naginje kako modernizmu, tako i tradiciji. . Otkriva lepote pisane reči , pretače u glumu, kao i strukturu linije formiranu u kolorit. A iza svega stoji stara baba Nada Popov , koja ju je hrabrila da ne  odustaje od svojih želja  i da sa 15 godina krene u svet, što bi rekli i da ga osvoji . Jeste ga osvojila u Zvezdara teatru , među poznatim beogradskim glumcima, slikarima i galeristima, a u suštini je ostala Đalinkinja  i to ona prava. I redovno se odaziva pozivu kad se Đalinci okupe i bilo gde i bilo kada . Kaže – Đala je moja duša!Ona me ispunjava za dalje ideje i dalja stvaranja. Ja ne stajem. Sredila sam kuću spolja u Đali, unutrašnjost dobro izgleda i spremam je za nova događanja u mojoj bašti, magazinu, a da moje goste ugostim i po sobama. Imaću nove sadržaje, pesničke večeri, stendap komičare, sjajne muzičare. A sve to na nivou drugarstva, bez troškova jer i moji prijatelji cene selo i ovu lepotu koju ono nudi, tople i znatiželjne ljude  koji su željni lepe reči , a umetnici zahvalni na takvoj publici.

A  Cice ne bi bilo da nije bilo Vojkana Latinovića i Jelene, njenih roditelja. Jelena je 35 godina učila male Đalince od prvog do četvrtog razreda, tako da su je njeni učenici posećivali do njenih poslednjih dana kada je boravila u Đali, dolazili su da posete svoju učiteljicu sadašnji učitelji, advokati, radnici, lekari…

A Vojkan, kao Vojkan. Iako nije bio rodom iz sela živeo je za selo i dao mu dušu. Čak se odrfekao Oktobarske nagrade da bi se u Đali napravio park i organizovala se omladinska radna akcija da se posade sadnice. U Đali je Vojkan zasnovao savremeni vodovod, asvaltirao ulice, organizovao izradu kpele i uređenje groblja i ličnim sredstvima , ne kao direktor JKP „7. oktobar“ pomogao seosku crkvu  kada je rađena adaptacija za njenu dvestotu godišnjicu. I danas se Đalinci sećaju Vojkana  kao čoveka od  pravičnosti i autoriteta koji je mnogo učinio za svoju sredinu. A nije bio političar. Bio je nastavnik srpskog jezika . Eto. Otud to. Ta umetnička nit u Cici!

nastaviće se …

tekst i fotografije redakcija Potiski News

 Projekat „Šesto godina Đale“ je sufinansiran iz budžeta opštine Novi Kneževac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.   

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *