Нови Кнежевац – Месна заједница Мајајдан / Рабе – срце села II ДА ЛИ НА ПОЧЕТКУ ИЛИ НА КРАЈУ БАНАТА КУЋА РАШЕ ЛАЗИЋА

Даје предметима и живот и душу.Предмети од 100 до 1000 година старости, сваки предмет једна прича, љубав према старини, вредне руке и воља све могу

Од етнологије, до ретро стила, или витнаж стила јако је мала разлика. Углавном, мало ко зна шта је то етнологија , а сви волимо да додајемо то етно уз све што мирише на старо.

Раша дочекује госте, путнике намернике

Сада је винтаж у моди, тако да се у многе куће вратио, тј. опет поставио хеклерај, гоблени се скинули са тавана и окачили о зидове, а прозори су  украшени цвећем, из орамара, из оставе се ваде стари украси и предмети и баш је све у “ретро” а, тако модерном стилом, или ми можда тежимо за романтиком, прошлошћу која се чини лепшом и сигурнијом у ова по прилично неизвесна и несигурна времена.

Баш на самом почетку / крају Баната, на једином узвишењу у овој бескрајној равници, на самом крају села Мајдана, најближа манастиришту које се у последњих 26 година  открива и истражује, усамила се мала, жута кућа коју окружују бескрајне њиве, а један од ближих суседа јој  је и граница са Румунијом и поглед издалека на  већ чувену цркву у Беба Веки изграђену у 19. веку од цигала узетих са манастиришта Мајдан.

Део дворишта куће Радована Раше Лазића

 

Кућица у цвећу на којој пише и на српском и на мађарском језику “Бог је љубав” говори да у етнички чистом селу, где живе сами Мађари, комшисјки односи постоје, одржавају се и поштују.

Пре више од 20 година Радован Раша Лазић је дошао у Мајдан, мало питомо село да се одмори од свега. У почетку је живео спартански, без струје, грејања, воде у кућици која само што се није срушила и како су године пролазиле, тако је из руине израсла типична банатска кућица, са по мало елемената из родне Босне, где је сваки ексер, свака цигла, свака греда прошла кроз Рашине руке.

Шетајући се, возећи бицикл Раша је дуж атара проналазио одбачене, похабане  цигле и полако почео да их уграђује у своју кућу, тако да се може видети где је која постављена.  Није он сакупљао само цигле, него и камење по каналима затрпано у блату,  сакупљао је све што има патину времена. Много тога се  накупило, а пошто је постао страсни сакупљач, мештани су почели и сами да му доносе предмете који данас немају употребну вредност, него сада у Рашином дворишту или кући служе да се подсећамо како се некада живело.

Баш прави музеј

Није Мајдан Радована потакао да сакупља старине. То је радио поодавно, од детињства, тако да се у његовој кући налазе и књиге староставне, на пример Библија која је била и у филму “Бој на Косову” над којом су се заклињали јунаци пре одлучујућу битку. Много је и разноврсног новца које он поседује и о савком прича, додирује га као највећу драгоценост и до танчина описује и скрећа нам пажњу на поједине детаље. А тога је много, не зна се одакле да се почне.

Сваке предмет је једна прича , а  «музеј» у кући рађа инспирације.

На први поглед не може ништа да се разабере јер је превише свега, слика, пуних ормара, огледала, предмета. Поглед се зауставља на ормару – полици за књиге. У њему су смештене само Библије на разним језицима света. Љубазни домаћин каже да има на свим језицима, осим на кинеском, међу овом предметима  се рађа инспирација.

Само део старих слика и многобројних сатова

Све се постиже добром вољом те у другој просторији је пећ мала, снажна, на дрва, има и солундар, и као све ствари у кући Лазића је исправна, а мери двестотицу. Раша показује пробушени новчић из 11. века на којем је владар са крстом, вредан и редак новац, новац из 1730, са ликом Марије Терезије, са ликом Франца Јозефа, прве кованице марака, новац Џорџа Вашингтона  1800. године, неки од њих  су улубљени, ту је и писаћа машина – логорашка која је куцала страшне одлуке израђена у Франкфурту на Мајни.

И стара пећ је у функцији у Рашиној кући, као и скоро сви предмети

Радован Лазић каже да је вратио ову кућу у живот. – Ништа не треба бацити, бацаш кад имаш, али нас Бог опомиње да чувамо. Кад даш предмету живот удахнеш му душу. Радована Лазића  је права етно кућа којом се поноси село село, лепи и пространи мали Мајдан који се пружио на тромеђи, на капији Европе и чека своје туристе јер има шта да им покаже.

А ми смо само мало зачепркали  по тајни коју крије мала кућа офарбана у жуто.

Фотографије и текст радакција

Пројекат «Месна заједница – срце места» је суфинансиран из буџета општине Нови Кнежевац. Сравови изнети у подржаном  медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа  који је доделио средства.