19.06.2024
Novi Kneževac

Novi Kneževac –KULTURNA RIZNICA NOVOG KNEŽEVCA FESTIVAL KAMERNE MUZIKE “TISIN CVET”

Kada je počeo pre 19 godina Festival kamerne muzike “Tisin cvet” nije ni sumnjao da će toliko opstati i da će prerasti u kulturnu riznicu Novog Kneževca i stati ravnopravno na mapu kulturnih događanja u Srbiji.

Prošle godine je obeležio punoletstvo sa šest koncerata tokom septembra i oktobra meseca i obeležio pet godina od smrti umetničkog direktora festivala i njegovog tvorca mr Aleksandra S. Vujića.

mr Aleksandar S. Vujić za klavirom

Sve je počelo ad hoc u razgovoru pijaniste, dirigenta i kompozitora mr Aleksandra S. Vujića , tada profesora na Akademiji muzičkih umetnosti u Beogradu i vlasnika “Akt inženjeringa” iz Beograda Velibora Pavlovića da se u novokneževačkom parku, preciznije u Biblioteci “Branislav Nušić”, nekadašnjem dvorcu porodice Maldegem, organizuje Festival kamerne muzike i na taj način se učini  decentralizacija kulture iz velikih centara i  omogući da vrhunski umetnici klasične muzike održe koncerte u maloj sredini. Rečeno, učinjeno.

Ovogodišnji plakat Festivala

Prve dve godine Festivala, koji je dobio ime po prirodnom fenomenu insektu zvanom tiski cvet koji živi samo jedan dan i priprema se godinu dana za ponovno rađanje i življenje i koji opstaje jedino na ovom području, tako i Festival kamerne muzike “Tisin cvet” traje mesec dana sa najmanje šest koncerata vrhunskih muzičara ili svetske karijere ili iz inostranstva doprinosi da se koncert iz godine u godinu razvija.

Sada već pokojni umetnički direktor Festivala Aleksandar  S. Vujić je jednom prilikom rekao  – Imamo toplu i zainteresovanu publiku u Novom Kneževcu. Što se tiče nivoa festivala ( II festival održan 2006.) bio je veoma visok zbog učešća internacionalnih majstora sa internacionalnom karijerom. Kao umetničkog direktora festivala me je oduševilo što je publika osetila kvalitet muzike i nagradila odgovarajućim aplauzom. Posebno sam zadovoljan što je gospodin Pavlović bio zainteresovan da celu ovu akciju pokrene, jer da njega nije bilo ne bi bilo festivala.  A što se tiče budućnosti festivala već su sada počeli dogovori da  sledeće godine učesnici festivala održe međunarodne seminare za violinu, violončelo i klavir gde će doći mladi iz Evrope i Srbije  u Novi Kneževac. Na taj način će Kneževac postati kulturni centar, a on ima taj potencijal,  Biblioteku, Muzičku školu, park. Sve je to jedan ambijent gde može da se stvara  kultura.  Za ovakve akcije bi i sama opština mogla da konkuriše u Pokrajini i Republici za neku materijalnu potporu da bi olakšala sponzorima. Tim aktivnostima opština će ući u katalog pokrajinskih zbivanja, a po svojoj težini, nivou ima puno pravo da ravnopravno stane uz veće gradove.

Reči profesora Vujića su se obistinile i Pokrajina i Republika su prepoznale vrednost Festivala i pored opštine Novi Kneževac ga sufinansiraju i omugućavaju da i danas traje.

Čaba Oncai na violončelu i Žužana Homor za klavirom iz Mađarske na VIII festivalu

Organizaciju festivala je posle dve godine nastavila Narodna biblioteka “Branislav Nušić” iz mesta na čelu sa direktoricom Dušankom Tomić, od XII nastavila Gabrijela Romhanji, prepoznavajući veličinu, kvalitet i značaj Festivala jer imaju jednu od najboljih koncertnih sala ne u Srbiji nego u bivšoj Jugoslaviji po rečima mnogih umetnika koji su ili muzicirali ili držali solističke koncerte u njoj (samo sala Vojske JNA u Sarajevu može da se meri sa njom). Njena specifična akustičnost, jer je i građena 1910. baš za namenu koncertiranja u njoj, doprinosi da prisutna publika se tokom izvođenja mnogih koncetara oseća da je u XVIII ili  XIX veku i da prisustvuje privatnim dvorskim koncertima što je istakla jednom prilikom muzikolog Katerina Tomanek osvrćući se na Festival rekavši da u kulturi nema provincije , a da sala Biblioteke doprinosi intimnom  kamernom muziciranju.

Muzikolog Marija Adamov prati X festival

Pošto je bila reč o IV festivalu održanom 2008. godine  za učesnicu festivala Novokneževčanku, sada profesoricu harmonike Timeu Bartoš Katerina Tomanek je rekla –  Drugo instrumentalno veče otvorila je Timea Bartoš (harmonika) čiji muzički razvoj Kneževčani prate od njenih prvih dana. Izabravši isključivo dela autora XXI veka, naša umetnica je pretvorila koncert u takav eksperiment u kome se ispituju sve mogućnosti ovog instrumenta. U delima Preča, Staševskog, Olčaka i Gancera iskorišćeni su svi izvođački kapaciteti harmonike, od šumova do zvučno zasićenih klastera. Emotivna i karakterna prenapregnutost komada iziskuju potpuno vladanje kako instrumentom, tako i samim sobom, u čemu je Timea zaista pokazala izuzetnu spretnost i zadivljujući muzički kredo.

Divna Ljubojević i „Melodi“ 2018. na koncertu INMEMORIAM Aleksandru S. Vujiću

Nije nastupala iz novokneževačke sredine samo Bartoševa, nego i flautiskinja Milica Tomić u nekoliko navrata, Ivana Mirkov svirajući na harmonici. Na Festivalu su nastupale još Zorana Momić na flauti i Vera Dražić na harmonici, i naravno , Pamela Kiš Ignjatov dokrot muzike i operska pevačica koja će na ovogodišnjem XIX po redu Festivalu  29. septembra obeležiti  20 godina svoje koncertne karijere.

Pamela Kiš Ignjatov će 29. septembra obeležiti 20 godina koncertne karijere

Festival Kamerne muzike svo vreme prati i muzikolog Marija Adamov koja je ne samo pisala o njemu, nego i uživala u muziciranju više od stotinu umetnika iz celog sveta koji su svoje muzičko umeće predstavili novokneževačkoj publici za koju je Adamova rekla – Drago mi je što broj kamernih festivala u našoj zemlji raste i što je Novi Kneževac postao jedan pravi, mali, muzički centar koji početkоm septembra okuplja umetnike iz Niša, Beograda, Novog Sada, Subotice… Festival je  krenuo uzlaznom linijom  i obogatio svoj program , od koncerata mešovitog tipa, do kamernih sastava, gudačkih kvarteta, solo pevača.

Nastup Japanki Ami i Makiko Oike na VII festivalu

Ne može se nabrojati ko je sve prisustvovao tokom 19 godina Festivala, ko je sve nastupao na njemu, osim da pomenemo princezu Lindu Karađorđević, dva ambasadora iz Japana, njegova ekselencija Tadaši Nagai koji je održao i koncert, kao i njegovu ekselenciju Tošio Cunozakija čija je supruga Ecuko Cunozaki održala koncert u novoknevačkom pozorištu sa Sinfonijetom iz Beograda koja je bila organizator prva dva festivala , a pod dirigentskom palicom Tadaši Nakamure isto iz Japana.

Nastup Ecuko Cunozaki na violini sa Sinfonijetom uz dirigentsku palicu Tadaši Nakamure, oboje iz Japana

Ne mogu se nabrojati svi umetnici koji su nastupali na ovom Festivalu iz sveta i iz Srbije, osim da su se s radošću odazivali pozivima umetničih direktora festivala, nekadašnjeg, a i  sadašnjeg Svetozara Vujića Borskog koji se sada stara da ovaj festival i dalje bude kulturna riznica Novog Kneževca.

Mladi muzičari koji su 2020. svirali dela kompozitora akademika SANU pod vođstvom akademika Milana Jevtića

Danica Knežević Popov

fotogradije:  arhiva Narodne biblioteke “Branislav Nušić“

Projekat “Kulturna riznica Novog Kneževca” je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.