Novi Kneževac –NAJZNAČAJNIJI KULTURNI STVARAOCI II

Znamenite ličnosti Novog Kneževca- Milan Savić, Milovan Ajvaz, Ibi Romhanji, akademik Sava Halugin, akademik Vasilije Krestić, Goran Novakov  su kulturna riznica Novog Kneževca

Iboja Romhanji, „kneževačke gore lost“ predstavlja jednu je od najvećih mađarskih glumica Vojvodine, svih vremena.

Ibi Romhanji, naslov knige i jedna od poslodnjih fotografija

Rođena je 3. decembra 1939. u Novom Kneževcu,  a umrla 21. Februara  2002. u Novom Sadu. Svoju glumačku karijeru je započela u Subotičkom pozorištu da bi po osnivanju Novosadskog pozorišta 1974. prešla da igra u njemu.

Ibi Romhanji je snimila četiri filma: “Let” “Parlog” “Trofej”, “Parada ” u režiji Branka Miloševića i televizijski film 1985. “Bunja” u kojem je igrala glavnu ulogu. Ibi Romhanji je 1969. godine dobila Sterijinu nagradu  za glavnu žensku ulogu u  predstavi Subotičkog pozorišta “Borovnice”, kao i nagradu Udruženja dramskih umetnika Srbije 1969, i 1980. godine i mnoge druge.

U znak sećanja na veliku glumicu na rodnoj kući je postavljena spomen – ploča sa njenim likom u ulici Nikole Tesle 2004. godine, a od nedavno ulica koja se  nalazi  neposredno u blizini nosi njeno ime.

Spomen ploča i reljef glumice na rodnoj kući

Katalin Kaič je  u okviru biblioteke Pozorišni portreti napisala dvojezično monografiju o Ibi Romhanji koju su izdali 2019. Pozorišni muzej Vojvodine, Narodna biblioteka “Branislav Nušić” Novi Kneževac i Izdavački zavod “Forum” Novi Sad u kojoj je na samom početku rekla “Ibi Romhanji nije spadala među one kojima je suđeno da dugo žive na ovoj zemlji. Prema tome, kada je izvršila životni zadatak koji je dobila prilikom postanka, ugasio se i plamen njenog života…”  Monografija o Ibi Romhanji je priređena za 80. godišnjicu njenog rođenja I 60 godina od početka njene umetničke karijere  i 50 godina od dobijanja najveće  narade pozorišta  – Sterijine nagrade. Knjiga Katalin Kaič je memoarska i ujedno dokumentarna knjiga o velikoj glumici.

Akademik Sava Halugin  rođen 17. aprila 1946. godine u Novom Kneževcu je vajar čije skulpture ukrašavaju gradove, galerije i muzeje u nekoliko zemalja sveta.

Akademik Sava Hakugin sa suprugom

Po završetku akademije jedno vreme se bavio profesurom u rodnom mestu, zatim otišao u Suboticu gde i danas živi i stvara, baveći se i profesurom na Pedagoškoj akademiji od 1994 do 2013. – do odlaska u penziju. Magistar  Sava Halugin je jedini srpski vajar pored Svetislava Arsića Basare koji je akademik SANU, a član je i ULUS-a, SULUV-a, i drugih udruženja. Iza Save Halugina su brojne izložbe u Srbiji i inostranstvu, od 1969. je učestvovao na kolektivnim izložbama, a od 1979.  izlaže samostalno po svim likovnim centrima ex Yu i u inostranstvu. A zapažena mu je bila izložba u Parizu. Učesnik je najvećih vajarskih kolonja “Mermer i zvuci”  u Aranđelovcuc, “Tera” u  Kikindi, ”Bakar” u  Boru. Njegove skulpture su su postavljene na javnim prostorima vojvođanskih gradova: Subotice, Kikinde, Sombora, Novog Sada, Novog Kneževca, i sela  Podlokanj.

Vajarski rad Save Halugina -spomenik paprici u parku u Novom Kneževcu

-Nastanak  vajarskog dela je veoma uzvišen osećaj , a ideja za realizaciju vajarskog dela , verujem i za ostale umetnosti osvajanje je novog prostora koji treba da se otelotvori u lični znak, prepoznatljivost i vajarski stav  – kaže akademik Halugin za svoje stvaralaštvo.

Pored vajarstva Sava Halugin se bavi i slikarstvom i piše poeziju. Nedavno je u Novom Kneževcu imao izložbu crteža koji su bili podeljeni u tri celine u kojima su iskazana njegova unutrašnja stanja i promišljanja kroz skice rađene različitim tehnikama. Skice u sebi imaju nadrealne prizvuke pune živopisnog kolorita, a mnoge od njih su pretvorene i u skulpture. Akademik Sava Halugin je radostan bio izložbom u Novom Kneževcu jer su  mu se vratila sećanja na detinjstvo, ljubav prema slikanju i rodnom kraju.

Akademik dr Vasilije Krestić je istoričar i profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta uBeogradu u penziji. Član Srpske akademije nauke i umetnosti , a pre nego što se posvetio nauci, on je bio profesionalni odbojkaš, kojom je počeo da se bavi u svom rodnom mestu, Đali.

Uvek dodrodošao u rodni kraj akademik Vasilije Krestić

 Akademik Vasilije Krestić je istoričar, koji je sa maksimalnim trudom proučio sve svoje izvore, i svoja mišljenja, a tvrđenja iznosio na bazi dokumenata i prezentira ih  sa sigurnošću i jasnoćom koja je izuzetna. Rođen je  7. jula 1932. godine u Đali, na samoj granici sa mađarskom, a u Zrenjaninu je završio gimnaziju, fakultet i doktorat u Beogradu na katefri za istoriju.

Pre nekoliko godina, 2019. dobio je  Priznanje  počasnog građanina opštine Novi Kneževac za koje je rekao da mu j najprijatnije . – Ja  sam čovek ovog kraja, i to dubko ukorenenjen. Moji su ovde, koliko sam kao istoričar uspeo da saznam još od XVI veka , od pre bune Srba u Banatu 1594. godine. Preci mi se pominju 1566. u Padeju. Kažem da sam urođenik. Te, kad mi neko kaže ovaj dođoš  je došao i počeo da mi drži lekciju  o autonomašima, odgovorim im da  sam urođenik.

Prilikom posete Legatu u Narodnoj biblioteci „Branislav Nušić“ sa suprugom

Akademik je crpeo sva svoj znanja, osećanja, svu svoju ljubav  iz ovog kraja , zemljišta  i nikada od kada je otišao iz ove sredine nije prekidao vezu sa njom , niti se odvajao od nje.

I danas je akademik Krestić je Sekretar Odeljenja istorijskih nauka pri SANU. Nedavno su mu objavljena sabrana dela u 15  knjga , a on se zavičaju odužio osnivajući Legat 2007. godine  koji se nalazi u Narodnoj biblioteci “Branislav Nušić” u Novom Kneževcu koji svake godine dopunjuje novim knjigama i knjigom “Srbi u Ugarskoj 1790 – 1918”.

Na obeležavanju 10 godina od Legata u Narodnoj biblioteci i susret dva akademika

O zamenitim Novokneževčanima bi se moglo još pisati , ali ovih šest lišnosti su zaista kulturna riznica opštine  Novi Kneževac.

Danica Knežević Popov

fotografije  Potiski News i lična arhiva poredice Romhanji

 Projekat “Kulturna riznica Novog Kneževca” je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.