Нови Кнежевац – СВЕТОГ НИКОЛУ СЛАВИ ПОЛОВИНА СРПСТВА

Српска православна црква данас ,  19. децембра слави  празник светог Николе кога, као једног од првих и најватренијих заговорника званичне хришћанске вере и цркве, једнако поштују хришћани Истока и Запада, у много скромнијим оквирима него што је претходних година радила због пандемије.
Према богослужбеном календару СПЦ, дан смри светог Николе, Чудотворца Мирликијског, обележава се 19. децембра по новом календару, као слава Цркве и многобројних српских православних породица.
Свети Никола који је рођен у граду Патари у области Мире Ликијске у време цара Валеријана (190-260) умро је 6. децембра 345. године па тог дана сви хришћани дају помен светитељу.
Свети Николај чије је име у грчком значењу – победитељ народа (ники победа и лаос народ) сматра се у хришћанском свету победитељем добра над злом, који је као проповедник православног хришћанства у првим вековима имао највећи број присталица.
Свети Никола је историјска личност и према записима био је архиепископ хришћанске цркве у Мири Ликијској.
Историја хришћанске цркве памти га као учесника Првог васељенског Сабора којег је 325. године сазвао цар Константин (280-337) желећи да уведе ред у хришћанску цркву коју је озваничио Миланским едиктом 313. године. Овај први сабор у коме су учествовали најугледнији предстваници хришћански цркава међу којима и архиепископ Николај као глава Ликијске митрополије.
На овом сабору су свети оци установили Свету Тројицу као симболе хришћанске вере, а светитељ Николај се прославио особитом жустрином у утврђивању православне догме.
У записима првог Сабора стоји да је архиепископ Николај ударио шамар јеретику Арији који је заговарао потпуно другачији пристуо веровању у Три Личности негирајући божанску природу Исуса Христа.
Сабор у Никеји је усвојивши веровање о „Божанској природи Христовој“ који је постао човек да би постао Спаситељ човечанства, прогнао и анатемисао Арију и његове малобројне следбенике.
Хришћанске цркве славе такође и пренос моштију светог Николе које су 22. маја 1096. године пренесене из Патаре Мирликијске у Бари где и данас почивају и сматрају се местом на коме се срећу и на коме ће се помирити источни и западни хришћани и њихове подељене цркве.
Многопоштован у српском православљу свети Никола је био заштитник српских краљева па су најстарије цркве њему посветили.
Међу многобројним сведочанствима забележено је и да је краљ Стефан Дечански коме је, према предању, свети Никола вратио вид, златом окитио цркве Светог Николе у Барију.
„Молитвама је море кротио“, како је записао владика Николај Велимировић, па отуда и обичај да се уочи светог Николе, у време празничног бденија све лађе зауставе и баце сидра.
У српском православљу слава светог Николе пада у време Божичног поста па је обичај да се на славску трпезу износе посна јела.

приредила ДКП