Novi Kneževac – Mesna zajednica Đala – srce mesta II Marija Cica Latinović slikarka s dušom

Kada kažemo Marija Latinovic vidimo jedno vedro,nasmejano lice puno nade i optimizma čak i u teškim životnim trenucima i nezvesnostima kao sto je sada u doba korone ili kovida 19.

Spomeneš Marija Latinović , stane se, pa se zamisli, ko je to. Ono Latinović zvuči, a nikako da se spoji. Ali kada kažeš Cica onda ne samo Đalinac, nego i pola Novog Kneževca zna ko je.

Marija Latinovic je jedan od osnivača i deo kolektiva pozorišta “Zvezdara teatra” koji je nažalost prvi prestao sa radom dok traje pandemija. Marija u svemu pronalazi umetnost pa i u ljudima koji zele da upoznaju pozorište.Ljubav prema teatru je potekla iz porodice čiji je otac Vojislav Latinović bio upravnik Doma kulture u Novom Knezevcu, malom,lepom gradicu na obali Tise.

Sa prekidom rada pozorista zbog kovida 19 Marija je posao nastavila od kuće i okrenula se svojoj prvoj ljubavi slikarstvu. Zavrsila je dizajn Grafike. Imala je više samostalnih,kolektivnih i humanitarnih izlozbi.Učesnik je i slikarskih kolonija.Član je udruzenja “Feniks” iz Novog Kneževca .Kasnije je upisala Dramski fakultet za pozorišnu organizaciju.Između teatra i slikarstva postoji nit koja je neraskidiva, te dve ljubavi se prožimaju i sada za vreme izolacije zbog korone Marija se bori četkicom i radom na njenim slikama i sprečava osećaj straha koji blokira sva čula i taj osećaj nelagode kod ljudi da se zatvaraju, socijalno distanciraju. Njene slike bude mir, optimizam, nadu.Tople boje razbijaju tu sivu nevolju.Iz slika isijava život. Cveće,  jedan od čestih motiva i na  Marijinim slikama donosi posmatraču  spokoj.Iako su zavičajni motivi prisutni u kreativnoj fazi njenog života ,ovog puta je u cveću i njihovom rascvetavanju pronalazi spokoj.Umetnik nikada ne prestaje da radi.  On je deo stvarnosti, a umetnost je polazište da se čovek pokrene i da ćemo opstati uprkos svemu i da ćemo uživati u svemu što nas okružuje .

A ko je Marija Cica Latinović ustvari ? Svakako umetnička duša  koja naginje kako modernizmu, tako i tradiciji. Otkriva lepote pisane reči , pretače u glumu, kao i strukturu linije formiranu u kolorit. A iza svega stoji stara baba Nada Popov , koja ju je hrabrila da ne  odustaje od svojih želja  i da sa 15 godina krene u svet, što bi rekli i da ga osvoji . Jeste ga osvojila u Zvezdara teatru , među poznatim beogradskim glumcima, slikarima i galeristima, a u suštini je ostala Đalinkinja  i to ona prava. I redovno se odaziva pozivu kad se Đalinci okupe i bilo gde i bilo kada . Kaže – Đala je moja duša!Ona me ispunjava za dalje ideje i dalja stvaranja. Ja ne stajem. Sredila sam kuću spolja u Đali, unutrašnjost dobro izgleda i spremam je za nova događanja u mojoj bašti, magazinu, a da moje goste ugostim i po sobama. Imaću nove sadržaje, pesničke večeri, stendap komičare, sjajne muzičare. A sve to na nivou drugarstva, bez troškova jer i moji prijatelji cene selo i ovu lepotu koju ono nudi, tople i znatiželjne ljude  koji su željni lepe reči , a umetnici zahvalni na takvoj publici, samo da ova pošast prođe i da se osećamo slobodno – kaže Marija Cica Latinović.

 Ne znam da li je to zbog Đale, ili spomenutih vanilica, koje mirišu pred seosku slavu, svejedno, ali Cica Marijom odiše najlepše selo u Banatu, a pored Mađarske granice , selo koje je nastalo tu gde jeste pre ihaj godina , stoji i osataje,

 A ona i kad je u njemu očekuje goste koji svoju ljubav prema bojama i svetlosti ovog podneblja ostavljaju ili na slikama , fotografijama, pesmama, ili reportažama i požele da se što pre susretu sa njom i razmene osećanja, htenja i doživljaje. A to može, zaista, samo u Đali.

Fotografije i tekst redakcija

Projekat „Mesna zajedica – srce mesta“ je sufinansiran iz budžeta opštine Novi Kneževac . Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.